Frenk Serpiko u Vrnjačkoj Banji

Danas je Serpiko jedan od saradnika vodećeg američkog stručnjaka za zaštitu uzbunjivača Toma Divajna, koji je ovog meseca na savetovanju u Vrnjačkoj Banji rekao da „nijedna zemlja u svetu nije prišla Srbiji po efikasnosti zaštite uzbunjivača”.

Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje se u Srbiji nešto više od dve godine – od juna 2015. Divajn je radio na 32 takva zakona u svetu i ističe da srpski zakon ima odličan sistem privremenih mera, koje sudovi mogu izreći pre nego što se završi istraga o onome na šta je uzbunjivač ukazao. U najvećem broju slučajeva, sudovi donose privremenu meru da poslodavac mora da vrati na posao radnika koji je zbog uzbunjivanja premešten na drugo radno mesto ili je dobio otkaz.

Prosečan uzbunjivač u Srbiji je muškarac koji radi u javnom sektoru na teritoriji Beograda. Podaci koje je na savetovanju u Vrnjačkoj Banji predstavila „Pištaljka”, prvi sajt za istraživanje korupcije i zaštitu uzbunjivača, ukazuju da su 71 odsto uzbunjivača muškarci, a 29 odsto žene. Iz javnog sektora dolazi 75 odsto uzbunjivača, koji se najčešće obraćaju inspekcijskim službama, svojim poslodavcima i Agenciji za borbu protiv korupcije, pa tek onda sudu, tužilaštvu, nadležnom ministarstvu, policiji, medijima i zaštitniku građana. Iz privatnog sektora bilo je 19 odsto uzbunjivača.

Najčešće otkrivaju nepravilnosti u privredi i upravi, a zatim u prosveti, pravosuđu, policiji, javnim preduzećima i u zdravstvu. U 42 odsto slučajeva uzbunjivači se žale na zloupotrebu položaja, a zatim na korupciju (22 odsto) i na kršenje ljudskih prava (15 odsto). Samo u dva odsto slučajeva uzbunjivači su ukazali na opasnost po životnu sredinu.

– Odmazda je jedina sigurna posledica uzbunjivanja, a samo je mašta granica za sve štetne radnje kojima poslodavac pribegava kako bi ućutkao uzbunjivača – rečeno je na godišnjem savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji.

Za zaštitu od odmazde nadležni su sudovi. Pre nego što utvrde šta se dogodilo – da li uzbunjivač govori istinu i da li mu se neko sveti zato što je „duvao u pištaljku”, sudovi mogu hitno da donesu odluku o privremenoj meri kojom će zaštititi uzbunjivača od štetnih posledica, koliko god je to moguće.

Iz analize postupanja sudova tokom prve dve godine primene zakona vidi se da viši sudovi ne poštuju rok od osam dana za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere.

Najažurniji je Viši sud u Pančevu, gde je sudijama bilo potrebno u proseku četiri dana da odluče o privremenoj meri. Međutim, višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Zaječaru prosečno je potrebno 30 dana da zaštite uzbunjivača privremenom merom. Najsporiji su Viši sud u Kragujevcu, sa 72 dana, i Viši sud u Leskovcu, kome je bilo potrebno 82 dana da donese odluku o određivanju privremene mere.

– Najvažnije je da sudije dovoljno intenzivno primenjuju sve odredbe zakona, uključujući i upotrebu privremene mere, kao mere za zaštitu uzbunjivača. Obično treba mnogo vremena da se sudski postupak završi a za uzbunjivača koji je ostao bez posla to može biti prekasno. Privremenom merom sud može sprečiti otpuštanje i iznurivanje uzbunjivača – kaže Tom Divajn, koji je sarađivao sa šest hiljada uzbunjivača u SAD.

Sudovi neće usvojiti svaki zahtev za određivanje privremene mere, jer u svakom konkretnom slučaju procenjuju da li je neko zaista uzbunjivač i da li trpi posledice zbog uzbunjivanja. Sudije u Srbiji su obučene za primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, tako da uvek mogu da prepoznaju da li uzbunjivač ima pravo na sudsku zaštitu i kakvu, rečeno je u Vrnjačkoj Banji.

Prema zvaničnim podacima, viši sudovi u Srbiji usvojili su tek svaki četvrti predlog za određivanje privremene mere.

Apelacioni sud u Beogradu već je primio 63 žalbe na odluke po tužbama u vezi s uzbunjivanjem, dok su ostali apelacioni sudovi primili ukupno 37 žalbi.

U radnim sporovima do sada je ukupno 13 tužbi u kojima je istaknut navod o uzbunjivanju. Vrhovni kasacioni sud je primio pet revizija u vezi sa zaštitom uzbunjivača u radnom sporu.

Građani još nisu dovoljno upoznati s mehanizmom podnošenja tužbe i predloga za privremenu meru. U „Pištaljci” kažu da uzbunjivači još nemaju dovoljno poverenja u državne organe, čak ni u sudove, pa se retko odlučuju da traže pravnu zaštitu i odlučuju se na pokretanje postupaka samo kada više ne vide drugo rešenje.

Dosadašnja iskustva prvih uzbunjivača u Srbiji pokazuju da je borba često duga i teška. Tom Divajn kaže da je to kao borba Davida protiv Golijata, uvek teška ali i uvek vredna truda. O tome svedoče i uzbunjivači. Jedan od njih je Zoran Pandurov, pravnik u gradskoj inspekciji Novog Sada, koji kaže: „Sve smo radili iz uverenja, a ne da bismo se nekome svetili. Ponosni smo što iz svega izlazimo čistog obraza i što nas je na kraju država zaštitila”.