Čuvar tradicije pevanja „na bas”

Rogačica – Kad one stare izvorne kao vodeći glas zapeva Andrija Milisavljević zvani Čovo iz Rogačice kod Bajine Bašte, ni etnomuzikolozi ravnodušni ne ostaju. Andriji je za nastup sa njegovom grupom „Složna braća” letos na Saboru izvorne pesme u zlatiborskom Rožanstvu, odlukom žirija kome je predsedavao profesor Dimitrije Golemović iz Beograda, pripala nagrada za najlepši vodeći glas među grupama koje pevaju „na bas”. „Bolna leži Anđelija mlada” složno su basovala „Složna braća”, a kao vokal prednjačio pevač Čovo.

Decenije amaterskog bavljenja muzikom su iza njega. Bio je i bubnjar i pevač u trubačkim orkestrima užičkog i bajinobaštanskog kraja, mnogo prošao i video, pet puta u finalu Guče svirao. Kako godine odmiču, sve više izvornu pesmu neguje: ovu pevanu „na bas” gde vokal prednjači a ostali basovi prate, pa i onu „iz vika” gde uglas, zajedno ili naizmenično, peva s kolegom iz grupe Momirom Radojevićem.

– Imamo više trajnih snimaka u fonoteci Radio Beograda sa pesmama pevanim „na bas” i „iz vika”. Snimili smo i dve novokomponovane zavičajne pesme „Podrinje” i „Od Svojdruga lepšeg sela nema”, zasnovane na izvornosti. Volim da pevam stare izvorne pesme, trudim se da budu sačuvane. Naša grupa „Složna braća” priprema i prvi CD. Hoćemo da ostavimo trag za mlađe generacije da znaju kako se i o čemu pevalo u naše vreme u Podrinju – kaže Čovo, koji je dugo godina radio u bajinobaštanskoj fabrici „Sloboda”, a ipak stizao da s pesmom svuda proputuje.

Na Andrijino pevačko umeće i ljubav prema tradiciji ponosni su njegovi najbliži: supruga Rada, koja je učiteljica, ćerka Ana, profesorka engleskog, i sin Vladimir, režiser. U osvojenom zvanju „najlepšeg glasa” i oni, svakako, imaju svoj doprinos, pre svega porodičnom slogom i pažnjom.