Чувар традиције певања „на бас”

Рогачица – Кад оне старе изворне као водећи глас запева Андрија Милисављевић звани Чово из Рогачице код Бајине Баште, ни етномузиколози равнодушни не остају. Андрији је за наступ са његовом групом „Сложна браћа” летос на Сабору изворне песме у златиборском Рожанству, одлуком жирија коме је председавао професор Димитрије Големовић из Београда, припала награда за најлепши водећи глас међу групама које певају „на бас”. „Болна лежи Анђелија млада” сложно су басовала „Сложна браћа”, а као вокал предњачио певач Чово.

Деценије аматерског бављења музиком су иза њега. Био је и бубњар и певач у трубачким оркестрима ужичког и бајинобаштанског краја, много прошао и видео, пет пута у финалу Гуче свирао. Како године одмичу, све више изворну песму негује: ову певану „на бас” где вокал предњачи а остали басови прате, па и ону „из вика” где углас, заједно или наизменично, пева с колегом из групе Момиром Радојевићем.

– Имамо више трајних снимака у фонотеци Радио Београда са песмама певаним „на бас” и „из вика”. Снимили смо и две новокомпоноване завичајне песме „Подриње” и „Од Својдруга лепшег села нема”, засноване на изворности. Волим да певам старе изворне песме, трудим се да буду сачуване. Наша група „Сложна браћа” припрема и први ЦД. Хоћемо да оставимо траг за млађе генерације да знају како се и о чему певало у наше време у Подрињу – каже Чово, који је дуго година радио у бајинобаштанској фабрици „Слобода”, а ипак стизао да с песмом свуда пропутује.

На Андријино певачко умеће и љубав према традицији поносни су његови најближи: супруга Рада, која је учитељица, ћерка Ана, професорка енглеског, и син Владимир, режисер. У освојеном звању „најлепшег гласа” и они, свакако, имају свој допринос, пре свега породичном слогом и пажњом.