Skrining na dijabetes

Osnov­ni deo skri­nin­ga či­ni upit­nik sa osam pi­ta­nja, me­đu ko­ji­ma se od pa­ci­jen­ta tra­ži da se iz­ja­sni da li je imao po­vi­šen še­ćer u kr­vi, čla­na po­ro­di­ce ko­ji ima ovo obo­lje­nje, da li i ko­li­ko po­vr­ća kon­zu­mi­ra... Na kra­ju te­sti­ra­nja do­bi­ja se od­re­đen broj po­e­na ko­ji go­vo­ri o ri­zi­ku ko­ji oso­ba ima da do­bi­je še­ćer­nu bo­lest. 

– Uko­li­ko je skor ma­nji od se­dam, to zna­či da će sva­ka sto­ta oso­ba u na­red­nih 10 go­di­na do­bi­ti bo­lest. Ako on iz­no­si 15, to nam go­vo­ri da će sva­ka tre­ća oso­ba sa ta­kvim re­zul­ta­tom obo­le­ti, a uko­li­ko je ve­ći od 20 sva­ka dru­ga. Kod onih kod ko­jih se utvr­di vi­sok ri­zik za do­bi­ja­nje di­ja­be­te­sa, od­mah će se ra­di­ti ana­li­ze kr­vi, od­re­đu­je se gli­ke­mi­ja i oba­vlja se test op­te­re­će­nja glu­ko­ze, ka­ko bi se od­mah vi­de­lo da li čo­vek ima di­ja­be­tes. Uko­li­ko utvr­di­mo da je oso­ba na pra­gu da do­bi­je bo­lest, od­mah će­mo je uklju­či­ti u pro­gram pre­ven­ci­je – na­gla­ša­va dr La­lić. 

Pro­gram pre­ven­ci­je pod­ra­zu­me­va edu­ka­ci­ju pa­ci­jen­ta, sa­ve­tu­je mu se na­čin is­hra­ne i po­ve­ća­nja fi­zič­ke ak­tiv­no­sti. Uko­li­ko pa­ci­jent pri­hva­ti, le­kar će sve vre­me pra­ti­ti nje­go­vo zdrav­stve­no sta­nje. Upit­nik za skri­ning je deo re­gi­stra za di­ja­be­tes, ko­ji će sa­dr­ža­ti po­dat­ke o obo­le­li­ma, o bro­ju onih ko­ji ima­ju obo­lje­nje u trud­no­ći i de­ci sa še­ćer­nom bo­le­šću.

– Sve to zah­te­va ve­li­ku or­ga­ni­za­ci­ju zdrav­stve­nih slu­žbi i an­ga­žo­va­nje le­ka­ra. Pred­vi­đe­no je da se skri­ning spro­ve­de u što vi­še do­mo­va zdra­vlja ka­ko bi se ste­kla sli­ka o ri­zi­ci­ma i ot­kri­li na vre­me no­vi pa­ci­jen­ti. To je bit­no jer še­ćer­na bo­lest du­go ne da­je ni­ka­kve simp­to­me. Za­to je zo­vu ti­him ubi­com. Oso­ba obič­no sa­zna da pa­ti od di­ja­be­te­sa tek on­da ka­da je do­bi­la kom­pli­ka­ci­je obo­lje­nja – do­da­je dr La­lić.

Skri­ning na di­ja­be­tes će se ra­di­ti jed­nom u tri go­di­ne, a uko­li­ko oso­ba ima hro­nič­ne bo­le­sti po­put ko­ro­nar­ne bo­le­sti sr­ca, hi­per­ten­zi­je, po­re­me­ća­ja me­ta­bo­li­zma ma­sti i ima­la je šlog, pre­ven­tiv­ni pre­gled će im se oba­vlja­ti i če­šće, naj­ve­ro­vat­ni­je pri­li­kom sva­ke po­se­te iza­bra­nom le­ka­ru.