Javašluk na Koridoru 11

Za ovu deonicu na Koridoru 11 garancija važi do 14. decembra, a budući da je građevinska sezona na izmaku, sva je prilika da će troškove popravke, ma ko da je kriv – snositi građani Srbije.

Kada je reč o nadzoru, od 2010. do 2014. godine na ovom gradilištu smenjivale su se tri državne firme. Najpre je bio poveren Institutu za puteve (za kolovoz) i Saobraćajnom institutu CIP (za mostove), a potom, kad je ugovor istekao, posao preuzimaju „Koridori Srbije”. Problem je što na gradilištu u jednom trenutku (tri meseca) nije bilo nadzora jer je ugovor istekao. Pretpostavlja se da je do propusta u izgradnji došlo upravo u ovom periodu.

„Politika ” je pitala „Koridore Srbije” zašto nadzorni organ nije sprečio ugradnju neodgovarajućeg materijala i zašto nisu tražili da se ponovo uradi donji sloj puta, kako bi sprečili štetu. Pitali smo ih i zašto se oni pojavljuju u ulozi nadzornog organa, jer je njihov posao da izaberu projektanta, izvođača radova, nadzorni organ i upravljaju gradilištem. Oni, istina, mogu da imaju svoj investicioni nadzor, ali za stručni nadzor obično se uzima nezavisna i kvalifikovana firma koja se brine o rokovima, kvalitetu i ceni. Nije nezakonito da oni rade stručni nadzor, ali prema tvrdnjama upućenih, oni za to nemaju dovoljno stručnog kadra i nije uobičajeno da to rade.

U „Koridorima Srbije” za „Politiku” kažu da je naručilac ovog posla bilo nadležno ministarstvo, koje je poslove stručno-tehničkog nadzora poverilo CIP-u i Institutu za puteve, a po prestanku obavljanja poslova sa njihove strane i „Koridorima Srbije”, sve u skladu sa zakonom, imajući u vidu da su „Koridori Srbije” u ovom poslu imali ulogu korisnika.

– Kompletna dokumentacija predata je nadležnim organima, koji će utvrditi zašto je došlo do oštećenja auto-puta na predmetnoj deonici – navode u „Koridorima Srbije”.

Milutin Ignjatović, direktor CIP-a, koji je nadzirao izgradnju mostova, ali je uradio i naknadnu analizu na osnovu koje je ministarstvo podnelo 14 krivičnih prijava, kaže da je osnovni problem što nije građeno po planu i što u jednom trenutku na gradilištu nije bilo nadzora.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore, takođe ukazuje da je nadzorni organ trebalo da reaguje odmah, dok je rađen donji sloj puta, i da naloži izvođaču radova da to ispravi, a ne da dozvoli asfaltiranje. Ali, kako kaže, naknadnim veštačenjem biće utvrđeno ko je i kako napravio propuste.

– Mada, problem može da bude i to što su u vreme kad je ova deonica građena bile poplave. Voda je nanosila mulj i glinu na donji sloj puta, a može da se postavi i pitanje terena na kojem je građeno – kaže Rodić.

Kao glavni krivac protiv koga je podneta krivična prijava navodi se bivši ministar Milutin Mrkonjić, koji je na čelu Ministarstva bio do 2012. godine, jer u jednom periodu nije obezbedio novac za nadzor. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture krivi nadležne iz PZP „Beograd”, „Puteva Užice” i „Planuma”, ali i pojedince iz „Koridora Srbije” i CIP-a, koji su u nekom trenutku bili zaduženi za nadzor radova.

Ratomir Todorović, direktor „Planuma”, koji je bio jedan od izvođača radova, rekao je za naš list da ne može ništa da komentariše dok ne vidi krivičnu prijavu. Tvrdi da je sve rađeno u skladu sa projektom i da je, uostalom, put prošao i tehnički prijem.

U prijavi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi da problem nije samo glina, već da su „svi materijali ugrađeni u auto-put nezadovoljavajućeg kvaliteta”. Kako saznajemo, prijavljenima se na teret stavlja da su, koristeći neadekvatne materijale, „pribavili korist u iznosu većem od 1,5 miliona dinara”. Drugim rečima, to je razlika u ceni materijala predviđenog projektom i onog koji je ugrađen.

Kako je „Politika” objavila, nadležni sumnjaju da će morati iznova da se radi ne samo 4,6 kilometara deonice od Uba do Lajkovca, već ceo put dužine 12,5 kilometara. To bi znatno uvećalo troškove, koje je CIP procenio na oko milijardu dinara, a to će za godinu dana odložiti otvaranje auto-puta od Obrenovca do Čačka. Zanimljivo je da je ministarka Zorana Mihajlović rekla da se i na kineskim deonicama dešavalo da se ugradi neadekvatan materijal, ali se reagovalo odmah i nasipi su rušeni. Kinezi su imali rok da do kraja novembra završe deonice Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig, ali su njihova kašnjenja sada gurnuta u drugi plan.