Nedelja sreće u Parizu

Devet godina profesionalne karijere je proveo uglavnom na turnirima najnižih kategorija: ITF, fjučers, pa čelendžer. Daleko od ATP turnira za 250, 500, 1.000, 1.500 i 2.000 poena. Plasmani blizu stotog mesta su mu dozvoljavali samo kvalifikacije za najmasovniji turnir, grend slem sa 128 učesnika, ali je u toj konkurenciji samo jednom prošao prvo kolo.

Ovog maja je stigao nadomak ispadanja iz prvih 300, možda i napuštanja tenisa, kada je na nagovor oca pošao na čelendžer u nemačkom Hajlbronu. Bio je to prvi od pet uzastopno osvojenih čelendžera, svi redom na šljaci, penjući se do 77. mesta na svetu i novog ličnog rekorda.

Usledila je hrabra odluka da iskoristi visok plasman i potraži šansu u kvalifikacijama za masters u Parizu. Tako je, s ivice ponora, za svega pet meseci, stigao do sedmice koja mu je promenila karijeru i život.

Posle Novaka, Filip je prvi naš finalista jednog turnira masters serije 1.000. Janko Tipsarević je bio osmi na svetu, ali nije prošao polufinale, Viktor Troicki je bio 12, a odigrao je samo dva četvrtfinala na tom nivou.

Sa suzama neverice posle polufinalne pobede nad Džonom Iznerom, Filip Krajinović je postao 33. teniser sveta. Otvorio je sebi vrata za turnire svih kategorija, s dobrim izgledima da u Melburnu bude među 32 nosioca. Prešao je magičnu crtu prvih 50, iza koje slede trajni sponzorski ugovori, spasao je talenat, preko noći postao miljenik publike.

Nije Krajinović naučio tenis za proteklih pet meseci, niti za ovih nedelju dana. Samo je našao sebe. Od srca je publika u Bersiju pozdravljala apsolutnu posvećenost sportiste rešenog da naplati sve pehove i povrede. Ova srećna nedelja u Parizu vredela je – emotivno i novčano – koliko polovina prethodne decenije.

Da li je Pariz vrhunac ili početak? Sve će zavisiti od prvih pet meseci 2018, kada iz teniskih predgrađa pređe u metropole. Dotle ne brani mnogo poena i može lako u prvih 20, ali sada su te brojke manje važne od ulaznica u visoko društvo, s kojima tek treba da dokaže da tu trajno pripada.