Objavljena imena žrtava „Tvrđave Evropa”

Kada je u kasno leto 2015. svet obišla fotografija utopljenog sirijskog dečaka Ajlana Kurdija, kojeg je voda izbacila na jednu tursku plažu, prvi put je jedna lična tragedija ukazala na brojne migrante koji su pokušavajući da se domognu Evrope život izgubili najčešće u Sredozemnom moru. Budući da je ljudima teško da shvate razmere pogibija na putu ka Evropi, „Tagesšpigel” je pokušao da to ipak učini tako što je na čak 48 strana objavio listu od ukupno 33.293 tražilaca azila, izbeglice i migranta, koji su, bežeći od rata, siromaštva ili represije, život izgubili na granicama Evrope i unutar njih.

Lista otkriva brojne tužne sudbine, naročito ako se sagleda da je poslednjih godina nepoznat identitet najvećeg broja poginulih. Tako su u septembru 2016. u potopljenom brodu u blizini obala Egipta poginule 443 neidentifikovane osobe za koje se zna samo to da potiču iz Afrike. Za pojedine žrtve postoje veoma detaljni opisi, kao za četrnaestogodišnjeg Avganistanca R. Orjakala, kojeg je „pregazio kamion blizu (francuskog) Kalea gde je pao sa drugog kamiona na koji se popeo u nameri da se domogne Velike Britanije”. Lista prvi put sadrži i imena, na primer, 18 državljana Šri Lanke, koji su se 1995. pogušili u zatvorenoj prikolici kamiona u Mađarskoj.

„Želimo da im odamo počast. I ujedno želimo da pokažemo da svaki red priča jednu priču, a da lista nastavlja da se produžava”, saopštili su urednici ovog dnevnika Štefan Andreas Kasdorf i Lorenc Marolt.

Time što lista sadrži poginule od 1993. do danas urednici „Tagesšpigela” su očigledno želeli da pokažu da potraga za novim životom u Evropi među žiteljima Bliskog istoka i Afrike nije počela sa „arapskim prolećem” 2011. već mnogo ranije.

„Ovo je pokušaj da se ljudima, koji su poginuli, vrate njihova imena, dostojanstvo, prošli životi i da ih izvadimo iz ove odvratne anonimnosti vesti”, rekao je novinar „Tagesšpigelovog” feljtona Ridiger Šaper za radio „Dojčlandfunk kultur”, ističući da cela lista ukazuje „koliko je sve dramatično i koliko smo se na to već navikli”.

Na listi su i imena izbeglica sa Bliskog istoka koje su poginule na granici Srbije sa Makedonijom, Bugarskom i Mađarskom, ali i državljani Srbije koji su život izgubili pokušavajući da dobiju azil u EU.

Među državljanima Srbije na listi je ime Predraga Molnara (40), koji je umro 22. decembra 2011. u pritvorskoj ćeliji u Holandiji, samo nekoliko dana pre deportacije. Zvanično, smrt je nastala pod nerazjašnjenim okolnostima, a pretpostavlja se da je izvršio samoubistvo. Za Živka Kosanovića (49) piše da je 2009. ubijen u svom rodnom gradu, nakon što je deportovan iz Holandije. Naveden je i neimenovani državljanin Srbije koji je 12. oktobra 2008. izvršio samoubistvo u pritvornom centru u Belgiji, nakon što mu je odbijen zahtev za azil, a istu sudbinu je imao i Lata Aradinović (34), Rom, koji se ubio 15. novembra 2002. tako što se zapalio pošto mu je odbijen zahtev za azil u Nemačkoj. Na listi je navedeno i ime Rame Suljića (37), koji se u strahu od deportacije 14. septembra 2002. obesio u smeštaju za tražioce azila u Nemačkoj.

„Tagesšpigelova” lista podseća i na sudbinu Ivice Matića (34) koji se u avgustu 1996. „dobrovoljno” vratio u Sarajevo u strahu da će ga nemačke vlasti na silu proterati, ali je ubrzo poginuo zgazivši na minu. Da su napadi nemačkih desničara na centre za prihvat izbeglica postojali i u vreme devedesetih godina prošlog veka, kada u Nemačku nisu dolazili Arapi već  izbeglice iz bivše Jugoslavije, svedoči i događaj od 8. januara 1995. kada su troje neimenovane dece i jedna dvadesetsedmogodišnja žena srpske nacionalnosti poginuli u požaru koji je postavljen u prihvatilištu za izbeglice nedaleko od Hanovera.

Za glavnog urednika lista Štefana Andreasa Kasdorfa bilo je važno da ovu listu objave baš 9. novembra koji je „sudbonosan dan za Nemce” kako po dobrom, tako i po lošem. Lista je objavljena u trenutku kada kancelarka Angela Merkel sa Liberaldemokratskom partijom (FDP) i Zelenima pregovara o svojoj četvrtoj vladi, pri čemu je značajna tačka spoticanja i politika prema tražiocima azila. Pod ultimatumom sestrinske stranke bavarskih demohrišćana, Merkelova je pristala da cilj vlade bude da Nemačka godišnje prima najviše 200.000 tražilaca azila, što je još jedan veliki zaokret u odnosu na njenu politiku „otvorenih vrata” za izbeglice koju je promovisala 2015. godine. Sada u strahu od izbornih uspeha desničarske i antiimigrantske Alternative za Nemačku, Merkelini demohrišćani nastoje da pooštre uslove za dobijanje azila u Nemačkoj.