Sto evra za litar krvi
Za svaki litar krvi koji se upotrebi u našim bolnicama država izdvaja 11.200 dinara. Ovaj novac prebacuje se na račun Instituta za transfuziju krvi Srbije i koristi se, pre svega, za obradu krvi i krvnih produkata, kupovinu testova, reagenasa i aparata. Od toga se odvaja za promotivne akcije, plate zaposlenih, ali i troškove odlaska na teren na kojem se prikuplja krv.
Iako se u javnosti često spekulisalo o tome da Institut za transfuziju Srbije bolnicama prodaje krv koju dobija besplatno od dobrovoljnih davalaca reč je zapravo o specifičnom načinu finansiranja ove ustanove. U Institutu za transfuziju krvi Srbije tvrde da koliko krvi daju bolnicama, toliko novca dobiju od države. Ni paru manje, ni više.
Cenu krvi određuje Vlada Srbije. Tako je u februaru 2014. utvrđeno da cena jednog mililitra iznosi 11,2 dinara. To je znatno niža cena nego u zemljama regiona. Recimo, u Hrvatskoj i Sloveniji za 200 mililitara eritrocita država izdvaja oko 100 evra.
Zaposleni u institutu su tražili da ova cena bude povećana. S novcem koji dobijaju od države teško uspevaju da plate skupe analize, materijale i plate. Na plate, kažu, odlazi najmanji deo novca. Reč je o zdravstvenoj ustanovi koja je indirektni korisnik budžeta. Plate 360 zaposlenih i ostali novac koji dobijaju od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja moraju biti opravdani brojem prikupljenih jedinica krvi i pruženih usluga.
– Cena krvi utvrđena je Pravilnikom o utvrđivanju cena i naknadama za obradu krvi i komponenti krvi namenjenih transfuziji. Mi ne prodajemo krv već je prikupljamo, prerađujemo i snabdevamo bolnice ovom dragocenom tečnošću. Od svake jedinice krvi odvajaju se eritrociti, krvne pločice i krvna plazma. Sva tri ova produkta čuvaju se u različitim uslovima. Kako bi krv bila primenjena na pacijentu, pre same transfuzije moraju da se urade testovi o podudarnosti. To sve košta – objašnjava dr Olivera Savić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Instituta za transfuziju krvi Srbije.
Krv se najviše koristi u beogradskom Urgentnom centru, ali i u svim ostalim bolnicama u okviru Kliničkog centra Srbije. Takođe, veliki deo rezervi krvi odlazi u kliničko- bolničke centre „Zvezdara”, „Dragiša Mišović”, „Bežanijska kosa” , kao i u Zemunsku bolnicu, Institut za majku i dete, Sokobanjsku, Tiršovu...
Veoma mala količina krvi, svega 3,4 odsto od ukupnih prikupljenih rezervi isporučeno je privatnim zdravstvenim ustanovama ove godine.
Svaka zdravstvena ustanova, privatna ili državna, prilikom registracije mora da potpiše ugovor sa Institutom za transfuziju krvi Srbije ili nadležnom transfuziološkom službom.
Državne bolnice kojima je krv neophodna naručuju i dobijaju ovu dragocenu tečnost, a tek posle toga im RFZO uplaćuje novac za dostavljenu krv. Na kraju meseca bolnice bi trebalo taj novac da prebace na račun instituta. Kada su u pitanju privatne klinike, oni korišćenje krvi naplaćuju od pacijenata, a strogo je zabranjeno da pacijentima naplaćuju višu cenu krvi od one koju je utvrdila država.
–U privatnom sektoru gotovo je zanemarljiva potrošnja krvi jer se u ovim ustanovama obavljaju jednostavniji hirurški zahvati. Ali broj privatnih zdravstvenih ustanova sve je veći, pa je ove godine tri puta porasla potrošnja krvi u privatnom sektoru. Prošle godine smo privatnim ustanovama dopremili samo jedna odsto naših ukupnih krvih rezervi – kaže dr Savić.
Bolnice u unutrašnjosti uglavnom imaju svoja odeljenja za transfuziju u kojima prikupljaju i obrađuju krv, ali nov zakonom o transfuziji doneće promene. U Srbiji će biti organizovana samo četiri velika centra za prikupljanje i testiranje krvi koji će imati svoje zone odgovornosti i snabdevaće bolnice ovom dragocenom tečnošću.
Obezbeđene petodnevne rezerve krvi
U Institutu za transfuziju krvi Srbije kažu da im je ovih dana mirna glava. Obezbedili su petodnevne rezerve krvi i mogu da odgovore na redovne potrebe svih zdravstvenih ustanova koje im se obraćaju. Da bi se to postiglo neophodno je da svakog dana oko 300 osoba daje krv. Nije lako postići taj kontinuitet, ali naši građani imaju razvijenu svest o značaju ovog humanog gesta. Srbija je treća zemlja u regionu po broju građana koji daju krv, a u svetu se nalazi na 38. mestu.
Oko 3,4 odsto stanovništva nalazi se na spisku dobrovoljnih davalaca krvi.
Institut za transfuziju krvi Srbije svake godine prikupi oko 65.000 jedinica krvi, a iz drugih centara preuzme oko 15.000. Dr Olivera Savić, pomoćnik direktora Instituta za transfuziju, kaže da mnoge razvijene zemlje imaju manji broj dobrovoljnih davalaca.
Kako objašnjava, sasvim je sigurno da naša država nikada neće početi da plaća davaoce krvi jer ove loše „navike” pokušavaju da se oslobode mnoge zemlje.
– U Nemačkoj i u Americi i dalje nije u potpunosti izbačeno plaćanje davaocima krvi. U Gruziji 90 odsto davalaca dobija novac za taj gest. Plaćanje dovodi do toga da krv daju oni kojima je neophodan novac. Tako se smanjuje i kvalitet dobijene krvi. Problemi su nastali kako je rastao broj obolelih od AIDS-a i hepatitisa C. Ali sada je ovim državama veoma teško da podstaknu ljude da dođu i dobrovoljno daju krv – objašnjava dr Savić.
Dobrovoljni davaoci ne žele novac
Stevan Požega, predsednik Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi,
naglašava da dobrovoljni davaoci krvi ne traže novac jer daju krv isključivo iz humanih razloga. Ipak, naš sagovornik naglašava, niko ne bi smeo da zarađuje na osnovu njihove krvi. Ni državne, ni privatne klinike.
– Kada pacijentima daju krv u privatnoj klinici uslugu transfuzije mu naplaćuju šesnaest hiljada dinara. To je nedopustivo i skandalozno iz našeg ugla. Država bi ozbiljno trebalo da se pozabavi ovom problematikom – naglašava naš sagovornik uz napomenu da su ovo udruženje ima saznanja da država zapravo plaća sve troškove rada Instituta za transfuziju. On je pozvao Ministarstvo zdravlja da se oglasi ovim povodom i da objasni kakav je način finansiranja i poslovanje Instituta za transfuziju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
