Muke s prevozom u Višnjičkoj banji

Ne mogu da shvatim da se pojedine linije gradskog prevoza daju pod zakup privatnicima. Zabrinutost proističe iz činjenice da se istovremeno stavljaju pod zakup i sudbine korisnika gradskog prevoza. Dosadašnja praksa pokazuje da to svakako nije dobro za nas građane.

Prve nedelje novembra stanovnici Višnjičke banje iskalili su nezadovoljstvo, prikupljano godinu dana, na raskrsnici kod cvećare na Slanačkom putu. Oko 150 građana, počev od penzionera pa do najmlađih putnika, školaraca, blokiralo je autobuski saobraćaj u trajanju od sat i po. Gradski prevoz do Višnjičke banje, i dalje do groblja Lešće bio je primeren potrebama žitelja tog sve većeg naselja sve dok linija 35 nije data pod zakup.

Sada je to samo lepa prošlost, a javni prevoz nikad gori. Na liniji 35 voze prastari autobusi, bez prikolica, koji pri najmanjim neravninama poskakuju, s njima i naši bubrezi. Privatni šoferi izgleda nisu prošli obuku civilizovanog prevoza putnika: vole da koče u mestu pri najvećoj brzini, putnike cimaju i povređuju. Starije osobe, po pravilu stoje, teško ostaju na nogama.

GSP treba da ima u vidu da se Višnjička banja prostorno proširila nekoliko puta, pa se osetno povećao i broj stanovnika koji koriste liniju 35. Sagrađena je OŠ „Milena Pavlović Barili”. Učenici, svih uzrasta, tokom čitavog dana koriste tridesetpeticu. Groblje Lešće se širi, pa su tako i posete građana brojnije. Na istom pravcu otvoren je i tržni centar „Big fešn” koji privlači sijaset Beograđana. A da ne pominjemo putnike sa obližnjih linija koji presedaju i deo puta koriste autobus 35.

Gužve su osetno povećane izmenom režima kretanja autobusa na ovoj liniji. Mnogi putnici koji su ranije koristili šesnaesticu, sada koriste 35. I nije tačno da ova linija vozi uredno, na svakih deset minuta. Na stanici Višnjička banja, u pravcu grada, ponekad čekam na prevoz i duže od dvadeset minuta!

Ex, Beograđani, šta smo doživeli, da nas GSP stavlja pod zakup! Ne bi me iznenadilo da čujem i da se Beograd izdaje pod zakup nekom bogatašu. Kažu, privatni kapital buši gde ni najjače svrdlo ne probija.

Ratomir Đurišić,
Beograd