Atici preti nova opasnost
Od našeg dopisnika
Atina – Broj žrtava nevremena na zapadnom delu Atike je porastao na 21. Spasilačke ekipe su ispod ruševina i blata u Mandri, koja je najviše nastradala, otkrile još jedno telo, ali je još nejasno da li ono pripada grupi lica koja se vode kao nestala ili je reč o novoj žrtvi.
Vatrogasne ekipe i dobrovoljci nastavljaju da tragaju za nestalim meštanima, ali su nade da je neko preživeo minimalne. Prema televizijskim izveštajima sa lica mesta, zapadna Atika i mesta samo tridesetak kilometara udaljena od Atine izgledaju kao posle bombardovanja. Srušene kuće, gomile uništenih automobila, tone blata na ulicama i u domovima, meštani koji su i dalje bez struje i vode, bez dovoljno hrane. Sve više je zdravstvenih problema, nema dovoljno lekara mada medicinsko vozilo kruži gradom i preko zvučnika poziva građane da se jave na određene punktove.
Širom Grčke prikuplja se pomoć, vlada je obećala da će novčano pomoći ugrožene delove Atike, popisuje se šteta, ali dok ne dođe do realizacije ljudi su ostavljeni da se sami snalaze.
Pojačane su policijske snage jer su učestale pljačke. Stanovnici nekako preko dana uspevaju da zaštite svoju imovinu, ali kada padne mrak žive u strahu jer razbojničke grupe nemilosrdno odnose sve što procene da vredi. Trenutno je na terenu oko 1.400 policajaca i do sada je uhapšeno dvadeset lopova.
Odgovornost za posledice poplava političke partije prebacuju na vladu Aleksisa Ciprasa, u parlamentu se vodi žestoka debata sa mnogo međusobnih optužbi mada je jasno da je tragedija koja se desila samo nastavak višedecenijskog problema koji nikada nije rešen.
Prema rečima stručnjaka, poslednja dešavanja u zapadnoj Atici su posledica hroničnog problema zloupotrebe i proizvoljnosti u građevinarstvu i planiranju. Profesor geologije Eftimios Lekas je izjavio da ima na desetine tačaka na Atici gde bi ovakve katastrofe mogle da se ponove jer sada nije reč samo o poplavama, već i o izmenama u sastavu tla, ekstremnoj eroziji koja je je prouzrokovala slivanje planinskih voda zbog čega je i Mandra, praktično, potopljena.
„Ukoliko momentalno ne budu preduzete adekvatne mere za zaštitu od poplava, sa prvim kišama se mogu očekivati nove tragedije. Reč je o preventivnim merama koje nisu preduzete već pola veka i zbog kojih slična situacija može da se dogodi na nekom drugom mestu gde padnu obilne kiše. Sve to je posledica grešaka i proizvoljnosti u gradnji, planiranju koga nije bilo, nepoštovanja geoloških i geomorfoloških osobenosti tla”, kaše profesor Lekas u izjavi ovdašnjim medijima.
Geolog Panajotis Sampantakakis upozorava da treba osloboditi potoke koji su zazidani i omogućiti vodi da teče. Upozorava da je Atika u opasnosti jer je reč o oblasti u kojoj se mnogo i neplanirano gradilo.
„Tamo su zazidani potoci, velika poplava u Mandri dogodila se i pre dve godine pa se ne treba čuditi ovome što se sada desilo. Sada možemo da govorimo samo o novim tehničkim rešenjima jer smo, nažalost, sa planom o preventivnoj zaštiti od poplava davno zakasnili”, kaže profesor Sampantakakis.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
