„Fića” kao privilegija

Prijedor – Branka Romanića, zvanog Coni, u mestu Niševići kod Prijedora, svi znaju. Jer, ovaj pedesetpetogodišnjak i danas ne prestaje da gaji ljubav prema davno zaboravljenom „fići”, a ima ih, ni manje ni više – 56. U njegovom dvorištu stoje poredani u raznim bojama i različitog godišta. Najstariji je proizveden pre 45 godina, a najmlađi je iz 1985.

– „Fiće” su moj život i, jednostavno, ne mogu bez njih. Većina ih je u voznom stanju, a neke i danas opravljam kako bi se mogli koristiti – sa osmehom govori Coni, automehaničar, koga su zbog toga obilazili brojni novinari i TV kuće. Prava je atrakcija, kaže on, kada se danas na ulicama njegovog sela, ali i dalje, provoza autom koji je nekada bio prestiž i privilegija dobrostojećih.

– Sve je počelo 1972. godine. Tada sam, posmatrajući „fiće” koje su vozili u policiji i u Hitnoj pomoći, poželeo da jednoga imam i ja. Ta želja mi se ispunila već u Beogradu, kada sam, kao vojnik, kupio sebi ovaj auto – priseća se Romanić dana svoje mladosti i veli da ga ništa od „fiće” ne može rastaviti.

Vremenom, „fića” je postao sastavni deo njegov života. Putovao je sa njim u nekoliko navrata na more i nikada ga nije izneverio. Bilo je i daljih relacija. Krajem sedamdesetih godina usudio se Coni sa „fićom” krenuti put Švajcarke, kod sestre. Po najvećoj zimi uspeo je da pređe granicu i kako reče, zavejane u snegu iza sebe je ostavio daleko bolje mašine. Već tada je prozvan prijedorskim Flojdom iz „Nacionalne klase”.

Ljubav prema „fići” Coni je preneo i na ukućane. Supruga Svetlana kaže da ima „fijat punto” ali ipak, najviše voli malog i zgodnog „fiću” koga je Coni osposobio specijalno za nju.

– To je ovaj narandžasti – pokazuje Coni i veli da „ide ko puška”. – Svetlana sa njima ide na pijacu, vozi mleko i sir na prodaju. I ne samo to, u jednom od njih vozi čak i stoku. Na zadnje sedište ubaci koze ili prase i odveze gde god treba. A uz pomoć prikolice ovoj auto je u stanju i najtežu kravu da preveze gde treba.

– Sa njim idemo da beremo kukuruz, dovozimo vodu, ama baš sve – pojašnjava Svetlana i poredi njihovog „fiću” sa magarcem u Hercegovini: spreman je i jak za sve i u svako doba.

Branko je zaposlen na železnici i svako jutro do posla stiže sa svojim ljubimcem. Ima, kaže, želju da napravi i osposobi bar njih sedam kako bi krenuo u obilazak većih gradova bivše Jugoslavije.

– To ću organizovati u saradnji sa ljudima iz Auto-moto saveza Republike Srpske – kazuje Coni, dodajući da ima nameru da najbolje očuvane i najispravnije „fiće” ostavi sinu, kćerki i unucima.

Za neobičan hobi ovog Prijedorčanina čulo se nadaleko. Coni kaže da su ga zvali zainteresovani za kupovinu iz Italije, ali i iz daleke Amerike.