„Фића” као привилегија

Приједор – Бранка Романића, званог Цони, у месту Нишевићи код Приједора, сви знају. Јер, овај педесетпетогодишњак и данас не престаје да гаји љубав према давно заборављеном „фићи”, а има их, ни мање ни више – 56. У његовом дворишту стоје поредани у разним бојама и различитог годишта. Најстарији је произведен пре 45 година, а најмлађи је из 1985.

– „Фиће” су мој живот и, једноставно, не могу без њих. Већина их је у возном стању, а неке и данас оправљам како би се могли користити – са осмехом говори Цони, аутомеханичар, кога су због тога обилазили бројни новинари и ТВ куће. Права је атракција, каже он, када се данас на улицама његовог села, али и даље, провоза аутом који је некада био престиж и привилегија добростојећих.

– Све је почело 1972. године. Тада сам, посматрајући „фиће” које су возили у полицији и у Хитној помоћи, пожелео да једнога имам и ја. Та жеља ми се испунила већ у Београду, када сам, као војник, купио себи овај ауто – присећа се Романић дана своје младости и вели да га ништа од „фиће” не може раставити.

Временом, „фића” је постао саставни део његов живота. Путовао је са њим у неколико наврата на море и никада га није изневерио. Било је и даљих релација. Крајем седамдесетих година усудио се Цони са „фићом” кренути пут Швајцарке, код сестре. По највећој зими успео је да пређе границу и како рече, завејане у снегу иза себе је оставио далеко боље машине. Већ тада је прозван приједорским Флојдом из „Националне класе”.

Љубав према „фићи” Цони је пренео и на укућане. Супруга Светлана каже да има „фијат пунто” али ипак, највише воли малог и згодног „фићу” кога је Цони оспособио специјално за њу.

– То је овај наранџасти – показује Цони и вели да „иде ко пушка”. – Светлана са њима иде на пијацу, вози млеко и сир на продају. И не само то, у једном од њих вози чак и стоку. На задње седиште убаци козе или прасе и одвезе где год треба. А уз помоћ приколице овој ауто је у стању и најтежу краву да превезе где треба.

– Са њим идемо да беремо кукуруз, довозимо воду, ама баш све – појашњава Светлана и пореди њиховог „фићу” са магарцем у Херцеговини: спреман је и јак за све и у свако доба.

Бранко је запослен на железници и свако јутро до посла стиже са својим љубимцем. Има, каже, жељу да направи и оспособи бар њих седам како би кренуо у обилазак већих градова бивше Југославије.

– То ћу организовати у сарадњи са људима из Ауто-мото савеза Републике Српске – казује Цони, додајући да има намеру да најбоље очуване и најисправније „фиће” остави сину, кћерки и унуцима.

За необичан хоби овог Приједорчанина чуло се надалеко. Цони каже да су га звали заинтересовани за куповину из Италије, али и из далеке Америке.