Istočno partnerstvo na čekanju

Među istočnim partnerima, Gruzija, Moldavija i Ukrajina žele da se pridruže EU i one imaju potpisane sporazume o pridruživanju sa EU, dok Jermenija, Azerbejdžan i Belorusija – to ne žele. Dok prva grupa država pokušava da dobije što više novca i čvrsta obećanja iz Brisela, druga grupa zemalja nastoji da održi status učešća u ovom forumu, nastavi da dobija novca koliko može, ali da ne uđe dublje u sferu evropskog uticaja, jer je istovremeno otvorena za ruske investicije i uticaj.

Lideri EU smatraju da je za barem tri države učinjeno mnogo: zaključeni su sporazumi o pridruživanju, uključujući sporazume o slobodnoj trgovini, i ratifikovana je vizna liberalizacija. S druge strane, u ovim zemljama smatraju da EU nije učinila dovoljno za njih.

Bilo je planirano da i ovaj samit produbi evropsko partnerstvo sa ovih šest država, ali da nikako ne obeća niti spomene izglede tih zemalja da se uključe u evropski blok.

Tako je i učinjeno. EU je saopštila da „potvrđuje evropske aspiracije i evropski izbor Gruzije, Moldavije i Ukrajine”, ali samo „u kontekstu odluke EU iz 2016. godine koja kaže da sporazumi o pridruživanju ne vode članstvu”.

To je svakako ostavilo nezadovoljnim predstavnike Ukrajine koji su čak bili frustrirani što su u istoj grupi sa „diktatorskom” Belorusijom, a Kijev je u prvi mah najavljivao da neće ni potpisati zajedničku deklaraciju. Na marginama sastanka u Briselu ukrajinski ministar finansija Oleksandar Daniljuk je rekao da je obećanje članstva u EU za Ukrajinu važno i simbolično.

„Nijedna druga zemlja nije bila voljna da plati tako visoku cenu kao mi”, rekao je on Rojtersu podsetivši na ukrajinski proevropski ustanak 2014. godine.

I u segmentu političkih sukoba u ovim državama ostvareno je najavljeno obećanje: neće biti pominjanja nikakvih netrpeljivosti niti svrstavanja na neku od strana, kako je bilo učinjeno 2015. godine na samitu u Rigi, kada je oštro osuđeno pripajanje Krima Rusiji.

U saopštenju sa ovog samita podržan je teritorijalni integritet svih partnera i nije pominjano pravo na samoopredeljenje Jermena u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabaha, kao što je učinjeno u prethodnim deklaracijama. Nije bilo držanja strane ni povodom Gruzije i proruskih separatista koji su proglasili dve nezavisne države ili oko Pridnjestrovlja u Moldaviji, koje se takođe smatra nezavisnom državom. U informatoru o Istočnom partnerstvu koji je objavljen na sajtu EU uoči samita, pod naslovom „Mitovi o Istočnom partnerstvu”, među prva tri je navedeno da Istočno partnerstvo nije proces pridruživanja EU; da nije formirano da bi provociralo Rusiju i da ne izaziva destabilizaciju ili promene režima. Među ostalih sedam mitova su navedene zablude o tome da EU na bilo koji način želi da se meša u unutrašnja pitanja država, nego nastoji da promoviše poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije, veći stepen demokratije i nezavisno sudstvo.

Ovogodišnji samit koncipiran je tako da se zaobiđe izražavanje zabrinutosti EU zbog uticaja Rusije na ove države i mešanje u njihove izborne procese. Izbegnuto je i određivanje prema građanskom ratu u istočnoj Ukrajini. Upravo su događaji na samitu Istočnog partnerstva 2013. godine prethodili građanskom ratu koji je izbio u Ukrajini. Tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je u poslednjem trenutku odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU da bi se okrenuo ka Moskvi. Posle toga su Ukrajinci koji su bili za pridruživanje EU mesecima protestovali na trgu Majdan u Kijevu, demonstracije su praćene nasiljem i na kraju je izbio građanski rat koji je odneo više od 10.000 života, a onda je usledio referendum na Krimu i pripajanje Rusije.