Источно партнерство на чекању

Међу источним партнерима, Грузија, Молдавија и Украјина желе да се придруже ЕУ и оне имају потписане споразуме о придруживању са ЕУ, док Јерменија, Азербејџан и Белорусија – то не желе. Док прва група држава покушава да добије што више новца и чврста обећања из Брисела, друга група земаља настоји да одржи статус учешћа у овом форуму, настави да добија новца колико може, али да не уђе дубље у сферу европског утицаја, јер је истовремено отворена за руске инвестиције и утицај.

Лидери ЕУ сматрају да је за барем три државе учињено много: закључени су споразуми о придруживању, укључујући споразуме о слободној трговини, и ратификована је визна либерализација. С друге стране, у овим земљама сматрају да ЕУ није учинила довољно за њих.

Било је планирано да и овај самит продуби европско партнерство са ових шест држава, али да никако не обећа нити спомене изгледе тих земаља да се укључе у европски блок.

Тако је и учињено. ЕУ је саопштила да „потврђује европске аспирације и европски избор Грузије, Молдавије и Украјине”, али само „у контексту одлуке ЕУ из 2016. године која каже да споразуми о придруживању не воде чланству”.

То је свакако оставило незадовољним представнике Украјине који су чак били фрустрирани што су у истој групи са „диктаторском” Белорусијом, а Кијев је у први мах најављивао да неће ни потписати заједничку декларацију. На маргинама састанка у Бриселу украјински министар финансија Олександар Даниљук је рекао да је обећање чланства у ЕУ за Украјину важно и симболично.

„Ниједна друга земља није била вољна да плати тако високу цену као ми”, рекао је он Ројтерсу подсетивши на украјински проевропски устанак 2014. године.

И у сегменту политичких сукоба у овим државама остварено је најављено обећање: неће бити помињања никаквих нетрпељивости нити сврставања на неку од страна, како је било учињено 2015. године на самиту у Риги, када је оштро осуђено припајање Крима Русији.

У саопштењу са овог самита подржан је територијални интегритет свих партнера и није помињано право на самоопредељење Јермена у азербејџанском региону Нагорно-Карабаха, као што је учињено у претходним декларацијама. Није било држања стране ни поводом Грузије и проруских сепаратиста који су прогласили две независне државе или око Придњестровља у Молдавији, које се такође сматра независном државом. У информатору о Источном партнерству који је објављен на сајту ЕУ уочи самита, под насловом „Митови о Источном партнерству”, међу прва три је наведено да Источно партнерство није процес придруживања ЕУ; да није формирано да би провоцирало Русију и да не изазива дестабилизацију или промене режима. Међу осталих седам митова су наведене заблуде о томе да ЕУ на било који начин жели да се меша у унутрашња питања држава, него настоји да промовише поштовање људских права, борбу против корупције, већи степен демократије и независно судство.

Овогодишњи самит конципиран је тако да се заобиђе изражавање забринутости ЕУ због утицаја Русије на ове државе и мешање у њихове изборне процесе. Избегнуто је и одређивање према грађанском рату у источној Украјини. Управо су догађаји на самиту Источног партнерства 2013. године претходили грађанском рату који је избио у Украјини. Тадашњи украјински председник Виктор Јанукович је у последњем тренутку одбио да потпише споразум о придруживању са ЕУ да би се окренуо ка Москви. После тога су Украјинци који су били за придруживање ЕУ месецима протестовали на тргу Мајдан у Кијеву, демонстрације су праћене насиљем и на крају је избио грађански рат који је однео више од 10.000 живота, а онда је уследио референдум на Криму и припајање Русије.