Holbruk: Tri kritične tačke za BiH

Od našeg stalnog dopisnika 

Banjaluka, 13. aprila – Postoje tri kritične tačke koje su neprihvatljive za Bosnu i Hercegovinu, a to su treći entitet, nezavisnost entiteta i njihovo ukidanje, izjavio je novinarima u Banjaluci jedan od tvoraca Dejtonskog mirovnog sporazuma Ričard Holbruk. Bivši specijalni izaslanik američkog predsednika za Balkan sastao se sinoć sa premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Prema Holbrukovim rečima, svi oni koji zagovaraju ostvarivanje „tri kritične tačke” pokušavaju da unište Dejtonski sporazum i odmažu BiH. Posle razgovora sa Dodikom, on je rekao da premijer Republike Srpske „predvodi snage koje nastoje da stvore jedan moderan ekonomski i politički entitet kao deo BiH” i ocenio „da je to najbolji način da BiH ojača svoje ekonomske mogućnosti i ostavi prošlost iza sebe”. On je naglasio da je mnogo bolje raspravljati o primeni „nego o Dejtonskom sporazumu”.

Holbruk je objasnio da je naziv Republika Srpska prihvatio i Alija Izetbegović i to dva meseca pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma. On, istina, smatra da to i nije najsrećnije rešenje, jer u sebi sadrži „previše istorijskog konteksta” i naglasio da to ne znači da on „sugeriše da ga treba menjati”.

Dodik je izjavio novinarima da „Vlada Republike Srpske podržava evropski put BiH i da više nego ikad traži da njena pozicija u BiH budi priznata”. Takođe, naglasio je da sva otvorena pitanja u BiH treba rešavati konsenzusom. On je podsetio da Republika Srpska ima jednu vladu i jedan budžet i optimalnu potrošnju, dok s druge strane Federacija BiH ima 11 vlada i ogromnu javnu potrošnju, koja koči razvoj i normalno funkcionisanje ne samo Federacije nego i cele BiH. Zbog toga je, smatra Dodik, neophodno unutrašnje preuređenje Federacije BiH.

U intervjuu za današnji „Dnevni avaz”, bivši američki diplomata je naveo da je „svako u BiH nezadovoljan, jer svi hoće sve”. „No, ovo nije država jednog naroda. Ona je multinacionalna i tako će ostati. Razumem u kakvom su stanju Hrvati u BiH, znam da se ljudi zapadno od Neretve žele otcepiti i pripojiti Hrvatskoj. Isto tako, Republika Srpska želi se odvojiti od BiH i spojiti sa Srbijom”, rekao je Holbruk i naglasio „da nema secesije”, i da „isto tako, nema ni ukidanja entiteta”. On je podsetio da je pitanje trećeg entiteta – potpisivanjem u martu 1994. godine „Vašingtonskog sporazuma” – rešeno pre nego što je prihvaćen Dejton i naglasio da je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman u Dejtonu „dobio sve što je želeo”. „I hrvatski politički predstavnici u Dejtonu su prihvatili im treći entitet ne treba i da će biti sastavni deo Federacije BiH”, podvukao je Holbruk i istakao da bi „stvaranje trećeg entiteta, koji želi biti sastavni deo Hrvatske, dovelo do početka dezintegracije BiH”.

Situaciju u Srbiji, Holbruk je nazvao „žalosnom” i rekao da je „Beograd napravio istorijsku grešku nepristajanjem na sporazumno rešenje o Kosovu”, jer je nastojao da ga zadrži i da zbog toga sada „ostaje bez ičega”. „Nadam se da će se Srbija na sledećim izborima opredeliti za budućnost”, dodao je Ričard Holbruk.