„Sloboda aparati” predali imovinu vojsci
Čačak – Fabrika „Sloboda aparati” iz Čačka predala je državi imovinu u vrednosti od 384,7 miliona dinara. Reč je o posedu ovog preduzeća u Jezdini – 3,38 hektara zemljišta, halama za usisivače, štednjake i hali „Boš” sa aneksima, staroj livnici, magacinu i zgradi marketinga.
Ugovor o prenosu, odnosno o izmirenju prava i obaveza, popisali su nedavno Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i Nevenka Zeljković u ime Republičke direkcije za imovinu, a sa druge strane Mile Simović, direktor „Aparata”.
– Do prenosa je došlo zbog duga naše fabrike Fondu za razvoj Republike od 461,6 miliona dinara, i u toku je postupak da ta imovina bude preneta u posed vojne kompanije „Sloboda”, čime bi država uvećala svoj kapital u tom preduzeću – rekao je Simović za „Politiku”.
Proizvodne linije „Aparata” zaustavljene su pre jednu deceniju i iako završnica u konačnoj raspodeli imovine preduzeća nije baš jednostavna, izvesno je da će se to dogoditi, pre ili kasnije. Čine je uglavnom nekretnine: to što je nedavno preneto državi jeste polovina, po proceni. Drugu čine osamdeset ari i sedam hala takođe u krugu „Slobode” ali preko rečice Lupnjače, u Pridvorici, i imetak u Ljubiću na drugoj strani grada, svojevremeno procenjen na 2,45 miliona evra. Simović navodi da su sve to zajedno, u jednom času, veštaci izračunali na ukupno šest miliona evra.
– Trenutno, traže se načini da i imovina u Pridvorici bude preneta na državu, odnosno na vojnu kompaniju, jer je ostala i razlika prema Fondu za razvoj od 76,9 miliona dinara. I imovinu u Ljubiću trebalo bi pripojiti kompaniji, koja je preuzela sve naše radnike u stalni radni odnos i obezbedila im posao.
„Aparati” su pre tri i po godine dugovali 21 milion evra, najviše kompaniji „Sloboda” (650 miliona dinara), pa Fondu za razvoj (tada 420 miliona), radnicima od tri do 15 plata (380 miliona), „Elektrodistribuciji” (174 miliona). Od tada, promenili su se samo iznosi na stavkama za kamate i dug sada dostiže 25 miliona evra.
Privatizacija „Sloboda aparata” započeta je 2005. ali nikad nije sprovedena, pogoni su zatvoreni 2008. Sledećeg leta kolektiv je ušao u postupak restrukturisanja a 406 od ukupno 450 radnika, jedan za drugim, prešli su u vojnu kompaniju „Sloboda”, tu u istom krugu, nastavili su da prolaze kroz zajedničku kapiju.
A i jesu bili zajedničko preduzeće, decenijama, koje je maršal Tito osnovao 6. oktobra 1948. radi proizvodnje protivavionske municije na mašinama dobijenim iz ratnih reparacija. Međutim, već 1958. od vojnog je odvojen civilni deo koji je tada počeo proizvodnju usisivača „minor g” po licenci nemačkog „Progresa”. Dva leta kasnije ovde je napravljen prvi štednjak na butan „ kn-3” („Injis”) i za 24 meseca prodato je čak 20.000 tih uređaja. Proizvodnja frižidera („Injis”) osvojena je 1961. godine, a 1964. i izrada poluautomatskih mašina za pranje rublja („Riber”), dok je istovremeno izrada emajliranog posuđa ustupljena „Metalcu” iz Gornjeg Milanovca. U Moskvi, 2. aprila 1970, „Sloboda” je potpisala ugovor o isporuci čak 50.000 štednjaka za kupce iz SSSR-a.
Kolos sa 7.500 radnika počeo je da kleca devedesetih godina prošlog veka, a u bombardovanju 1999. u pet navrata sa 52 projektila, avijacija NATO skoro svu tu poluvekovnu muku i trud pretvorila je u pepeo. Već posle trećeg napada fabrika je bila tehnološki uništena. Do kraja bombardovanja potpuno je razoreno 83 odsto radnog prostora, direktna materijalna šteta bila je 264 miliona maraka, indirektna još 120 miliona.
„Aparati” danas imaju dvojicu zaposlenih, drugi je direktor Marketinga, Bratislav Damjanović, a prvi, Simović, počeo je u „Slobodi” da radi dalekog 3. januara 1972. godine i, iako ima 69 godina još ne zna kad će u penziju.
Generalni direktor kompanije „Sloboda”, inženjer Zoran Stefanović, saopštio je da teče jedna od najuspešnijih poslovnih godina ove fabrike municije. Samo za prvih devet meseci zaključeni su novi poslovi vredni 33,3 miliona dolara, ili dve trećine više od plana. Kompanija ima i aktivne ugovore za prenos tehnologije na 20 miliona dolara, a već je po tom osnovu zaradila 15,5 miliona.
U „Slobodi” je danas zaposleno 2.240 radnika (1.046 stalno, 1.194 na određeno) još 69 radi po ugovoru o privremenim poslovima i prosečna zarada u prvih sedam meseci bila je 50.422 dinara.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
