„Слобода апарати” предали имовину војсци
Чачак – Фабрика „Слобода апарати” из Чачка предала је држави имовину у вредности од 384,7 милиона динара. Реч је о поседу овог предузећа у Јездини – 3,38 хектара земљишта, халама за усисиваче, штедњаке и хали „Бош” са анексима, старој ливници, магацину и згради маркетинга.
Уговор о преносу, односно о измирењу права и обавеза, пописали су недавно Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде и Невенка Зељковић у име Републичке дирекције за имовину, а са друге стране Миле Симовић, директор „Апарата”.
– До преноса је дошло због дуга наше фабрике Фонду за развој Републике од 461,6 милиона динара, и у току је поступак да та имовина буде пренета у посед војне компаније „Слобода”, чиме би држава увећала свој капитал у том предузећу – рекао је Симовић за „Политику”.
Производне линије „Апарата” заустављене су пре једну деценију и иако завршница у коначној расподели имовине предузећа није баш једноставна, извесно је да ће се то догодити, пре или касније. Чине је углавном некретнине: то што је недавно пренето држави јесте половина, по процени. Другу чине осамдесет ари и седам хала такође у кругу „Слободе” али преко речице Лупњаче, у Придворици, и иметак у Љубићу на другој страни града, својевремено процењен на 2,45 милиона евра. Симовић наводи да су све то заједно, у једном часу, вештаци израчунали на укупно шест милиона евра.
– Тренутно, траже се начини да и имовина у Придворици буде пренета на државу, односно на војну компанију, јер је остала и разлика према Фонду за развој од 76,9 милиона динара. И имовину у Љубићу требало би припојити компанији, која је преузела све наше раднике у стални радни однос и обезбедила им посао.
„Апарати” су пре три и по године дуговали 21 милион евра, највише компанији „Слобода” (650 милиона динара), па Фонду за развој (тада 420 милиона), радницима од три до 15 плата (380 милиона), „Електродистрибуцији” (174 милиона). Од тада, променили су се само износи на ставкама за камате и дуг сада достиже 25 милиона евра.
Приватизација „Слобода апарата” започета је 2005. али никад није спроведена, погони су затворени 2008. Следећег лета колектив је ушао у поступак реструктурисања а 406 од укупно 450 радника, један за другим, прешли су у војну компанију „Слобода”, ту у истом кругу, наставили су да пролазе кроз заједничку капију.
А и јесу били заједничко предузеће, деценијама, које је маршал Тито основао 6. октобра 1948. ради производње противавионске муниције на машинама добијеним из ратних репарација. Међутим, већ 1958. од војног је одвојен цивилни део који је тада почео производњу усисивача „минор г” по лиценци немачког „Прогреса”. Два лета касније овде је направљен први штедњак на бутан „ кн-3” („Ињис”) и за 24 месеца продато је чак 20.000 тих уређаја. Производња фрижидера („Ињис”) освојена је 1961. године, а 1964. и израда полуаутоматских машина за прање рубља („Рибер”), док је истовремено израда емајлираног посуђа уступљена „Металцу” из Горњег Милановца. У Москви, 2. априла 1970, „Слобода” је потписала уговор о испоруци чак 50.000 штедњака за купце из СССР-а.
Колос са 7.500 радника почео је да клеца деведесетих година прошлог века, а у бомбардовању 1999. у пет наврата са 52 пројектила, авијација НАТО скоро сву ту полувековну муку и труд претворила је у пепео. Већ после трећег напада фабрика је била технолошки уништена. До краја бомбардовања потпуно је разорено 83 одсто радног простора, директна материјална штета била је 264 милиона марака, индиректна још 120 милиона.
„Апарати” данас имају двојицу запослених, други је директор Маркетинга, Братислав Дамјановић, а први, Симовић, почео је у „Слободи” да ради далеког 3. јануара 1972. године и, иако има 69 година још не зна кад ће у пензију.
Генерални директор компаније „Слобода”, инжењер Зоран Стефановић, саопштио је да тече једна од најуспешнијих пословних година ове фабрике муниције. Само за првих девет месеци закључени су нови послови вредни 33,3 милиона долара, или две трећине више од плана. Компанија има и активне уговоре за пренос технологије на 20 милиона долара, а већ је по том основу зарадила 15,5 милиона.
У „Слободи” је данас запослено 2.240 радника (1.046 стално, 1.194 на одређено) још 69 ради по уговору о привременим пословима и просечна зарада у првих седам месеци била је 50.422 динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
