Na dva točka oko sveta

Mladi Parižanin Bastijen Demanž (25), batalio je kancelarijski posao u Gradu svetlosti i početkom marta ove godine odlučio da se otisne na putovanje oko sveta. Za naporan put od nasušnih potrepština spakovao je četiri ranca i šator. A zatim je taj prtljag smestio na svoj bicikl, okrenuo pedale i – krenuo u nepoznato.

Pre nekoliko dana stigao je u Srbiju i smestio se nakratko u hostel „Čilton” u Beogradu. Uskoro kreće dalje, u avanturu dugu 25.000 kilometara, da istražuje ljude, kulture i tradiciju, sa namerom da usput nađe i sreću.   

Bastijen je sa svojim vernim dvotočkašem, kako kaže, krenuo iz Orleana u Francuskoj da bi otkrio običaje drugih zemalja i pre svega, da bi upoznao različite nacije u neposrednom, toplom ljudskom kontaktu. Ali zašto baš na biciklu?

– Pa, zato što mi je šetnja ipak suviše naporna – sa osmehom objašnjava Bastijen. Posle vožnje kroz Francusku, stigao je u Italiju, a zatim ga je put naveo u Sloveniju, pa u Hrvatsku, zatim u Bosnu.

– Želim da otkrijem svet, ali ne onakav kakav mogu da vidim na televiziji ili u novinama. Oni su pod velikim uticajem politike, a mene zanimaju pravi ljudi i ovo je jedini način da ih zaista sretnem i upoznam. Postoje sajtovi kao što su „fejsbuk” ili „majspejs”, koji služe za upoznavanje i druženje, ali to nije to – objašnjava Bastijen.

Primetio je da su ljudi u rodnoj Francuskoj i Italiji prilično zatvoreni i obično ga se pribojavaju, misle da je čudak. Smeta mu hladnoća u susretima, svojstvena ljudima koji žive u velikim gradovima. Zato se trudi da izbegava metropole i uglavnom posećuje manja mesta, jer tamo nalazi toplinu. Do sada je upoznao mnogo ljudi sa velikim srcem. Tako je bilo i u Bosni. 

– U Bosni su ljudi veoma ljubazni, kada se upoznamo odmah su me zvali u kuću na kafu. Ponudim im novac, ali oni neće ni da čuju. U ovim krajevima ljudi su veoma gostoprimljivi i otvoreni – veli Bastijen. Već je stekao drugačiju sliku od one medijske, koju želi da izbegne.

Zato je najvažnija priprema za put bila čitanje knjiga o zemljama koje planira da poseti. Njegova avanturistička mapa je zaista neverovatna: posle Srbije, u kojoj će ostati još desetak dana, sledi Kosovo, pa Makedonija, onda Grčka, Turska, Iran, Turkmenistan, Uzbekistan, Kirgistan, Kazahstan...

– Stvarno želim da posetim zemlje koje imaju „stan” u svom imenu – ističe Bastijen. Zatim kreće prema Kini, Tibetu, Nepalu, Indiji. 

Čitao je o kulturi i istoriji ovih zemalja i pratio aktuelne događaje pre polaska. Čuo je da je u Bosni strašno, da je u Srbiji opasno. Za sada, Bogu i Alahu hvala, ništa od toga nije bilo tačno. Naprotiv.

– Naslušao sam se toliko ružnih stvari, primera radi, i o Iranu, ali ubeđen sam da i tamo žive divni ljudi – dobroćudno zaključuje naš sagovornik.

Nije mu padalo na pamet da krene u avanturu kao običan turista. Jer, kaže on, kada bi bio u automobilu sa troje poznanika, ne bi video ljude, a onda bi ceo čudesni put bio uzaludan.

A šta je svetskom putniku na biciklu, osim osmeha i velikog srca, potrebno? Za dve godine rada u marketinškoj firmi u Parizu, sakupio je 7.000 evra za troškove i kupio prevozno sredstvo. Retrovizor na volanu bicikla je najvrednije i najvažnije što poseduje, jer veli da može da mu spasi život. U proseku mu je potrebno oko devet evra dnevno. Zahvaljujući dobronamernim domaćinima, često bude i manje od toga. Od utisaka iz naših krajeva, primetio je da su putevi u Srbiji bolji od bosanskih i hrvatskih. Beograd je skup i suviše ga podseća na Pariz, iako su ljudi prijatni, pa će uskoro da krene u vožnju sporednim srpskim puteljcima.

– Ponekad se osećam usamljen, kada se zateknem preko dana u novom gradu. Obično se zadržavam po dva dana u jednom mestu, svejedno da li je Venecija ili Šabac i krećem dalje – objašnjava Bastijen. Dnevno prevali oko 80 kilometara, a u Italiji mu se događalo da pređe i po 200 kilometara.

Mladi avanturista je tek na početku. Očekuje da za godinu i po dana završi ovu neverovatnu turneju.

A kada stigne do Indije, vrele gume bicikla želi da zameni – jedrenjakom!

– Tako ću stići do Argentine. Znam da je malo okolo, ali tako sam odlučio. I, naravno, više neću putovati sam, nisam baš stručnjak za brodove. Cilj mi je da preživim i prenesem utiske – zaključuje Bastijen.

Šta reći, osim: srećan put i neka te dobri ljude prate. Njegove beleške mogu se pratiti na sajtu www.unvelosurlaterre.com.