На два точка око света

Млади Парижанин Бастијен Деманж (25), баталио је канцеларијски посао у Граду светлости и почетком марта ове године одлучио да се отисне на путовање око света. За напоран пут од насушних потрепштина спаковао је четири ранца и шатор. А затим је тај пртљаг сместио на свој бицикл, окренуо педале и – кренуо у непознато.

Пре неколико дана стигао је у Србију и сместио се накратко у хостел „Чилтон” у Београду. Ускоро креће даље, у авантуру дугу 25.000 километара, да истражује људе, културе и традицију, са намером да успут нађе и срећу.   

Бастијен је са својим верним двоточкашем, како каже, кренуо из Орлеана у Француској да би открио обичаје других земаља и пре свега, да би упознао различите нације у непосредном, топлом људском контакту. Али зашто баш на бициклу?

– Па, зато што ми је шетња ипак сувише напорна – са осмехом објашњава Бастијен. После вожње кроз Француску, стигао је у Италију, а затим га је пут навео у Словенију, па у Хрватску, затим у Босну.

– Желим да откријем свет, али не онакав какав могу да видим на телевизији или у новинама. Они су под великим утицајем политике, а мене занимају прави људи и ово је једини начин да их заиста сретнем и упознам. Постоје сајтови као што су „фејсбук” или „мајспејс”, који служе за упознавање и дружење, али то није то – објашњава Бастијен.

Приметио је да су људи у родној Француској и Италији прилично затворени и обично га се прибојавају, мисле да је чудак. Смета му хладноћа у сусретима, својствена људима који живе у великим градовима. Зато се труди да избегава метрополе и углавном посећује мања места, јер тамо налази топлину. До сада је упознао много људи са великим срцем. Тако је било и у Босни. 

– У Босни су људи веома љубазни, када се упознамо одмах су ме звали у кућу на кафу. Понудим им новац, али они неће ни да чују. У овим крајевима људи су веома гостопримљиви и отворени – вели Бастијен. Већ је стекао другачију слику од оне медијске, коју жели да избегне.

Зато је најважнија припрема за пут била читање књига о земљама које планира да посети. Његова авантуристичка мапа је заиста невероватна: после Србије, у којој ће остати још десетак дана, следи Косово, па Македонија, онда Грчка, Турска, Иран, Туркменистан, Узбекистан, Киргистан, Казахстан...

– Стварно желим да посетим земље које имају „стан” у свом имену – истиче Бастијен. Затим креће према Кини, Тибету, Непалу, Индији. 

Читао је о култури и историји ових земаља и пратио актуелне догађаје пре поласка. Чуо је да је у Босни страшно, да је у Србији опасно. За сада, Богу и Алаху хвала, ништа од тога није било тачно. Напротив.

– Наслушао сам се толико ружних ствари, примера ради, и о Ирану, али убеђен сам да и тамо живе дивни људи – доброћудно закључује наш саговорник.

Није му падало на памет да крене у авантуру као обичан туриста. Јер, каже он, када би био у аутомобилу са троје познаника, не би видео људе, а онда би цео чудесни пут био узалудан.

А шта је светском путнику на бициклу, осим осмеха и великог срца, потребно? За две године рада у маркетиншкој фирми у Паризу, сакупио је 7.000 евра за трошкове и купио превозно средство. Ретровизор на волану бицикла је највредније и најважније што поседује, јер вели да може да му спаси живот. У просеку му је потребно око девет евра дневно. Захваљујући добронамерним домаћинима, често буде и мање од тога. Од утисака из наших крајева, приметио је да су путеви у Србији бољи од босанских и хрватских. Београд је скуп и сувише га подсећа на Париз, иако су људи пријатни, па ће ускоро да крене у вожњу споредним српским путељцима.

– Понекад се осећам усамљен, када се затекнем преко дана у новом граду. Обично се задржавам по два дана у једном месту, свеједно да ли је Венеција или Шабац и крећем даље – објашњава Бастијен. Дневно превали око 80 километара, а у Италији му се догађало да пређе и по 200 километара.

Млади авантуриста је тек на почетку. Очекује да за годину и по дана заврши ову невероватну турнеју.

А када стигне до Индије, вреле гуме бицикла жели да замени – једрењаком!

– Тако ћу стићи до Аргентине. Знам да је мало около, али тако сам одлучио. И, наравно, више нећу путовати сам, нисам баш стручњак за бродове. Циљ ми је да преживим и пренесем утиске – закључује Бастијен.

Шта рећи, осим: срећан пут и нека те добри људе прате. Његове белешке могу се пратити на сајту www.unvelosurlaterre.com.