Biljni sirevi ipak nisu posni
Oznaka „posno” na namirnicama u narednih 40 dana doneće trgovcima zavidne profite, ali će mnogi vernici zato i ne znajući prekršiti pravila uzdržavanja od mrsne hrane. Jer, mnogi od proizvoda koji se deklarišu kao takvi, zapravo nisu posni, zbog čega bi kupci trebalo pažljivo da čitaju deklaracije. Iako propisi predviđaju stroge novčane kazne za ovakve prevare, pitanje je da li je ijedan proizvođač u Srbiji platio to što je proizvod deklarisao kao postan iako sadrži tragove jaja, mleka, maslaca, svinjskog i goveđeg želatina.
Jedna od najvećih zabluda jesu biljni sirevi. Verovatno bi više od 90 odsto ispitanika reklo da nema dilemu da je biljni sir postan, međutim takav je jedino onaj od soje, dok većina drugih sadrži natrijum kazein. Reč je o proteinu koga ima jedino u mleku, a koji se tim biljnim sirevima dodaje da bi dobili tvrdoću.
Sir sa biljnim mastima je mnogo mekši i proizvođači mu dodaju ovaj protein, jer je on kao stabilizator i emulgator dobar da veže vodu iz mleka i učvrsti strukturu proizvoda. Bez ovog enzima nije moguće proizvesti ni „posni” šlag ili „biljnu” slatku pavlaku. Tako je i sa proizvodima koji sadrže laktozu, jer je to šećer koji je prirodno prisutan u mleku životinjskog porekla. Zato i namirnice i proizvodi koji sadrže ovaj šećer ne mogu biti posni.
– Činjenica je da na tržištu može da se nađe dosta proizvoda koji su deklarisani kao posni, a da nisu posni. Preporučujem kupcima da, kada su u dilemi, čitaju deklaracije i na drugim jezicima zemalja Evropske unije, jer se dešava da na srpskom ne bude istaknuto, recimo, da neki proizvod ima belance, a na stranom jeziku piše drugačije. To se najčešće dešava sa slatkišima kojih ima sve više sa oznakom posno – kaže za naš list Jasmina Ristivojević Stojanović, dijetetičar nutricionista.
Ona ipak smatra da je problem to što smo tokom posta počeli da tražimo posnu zamenu za svaku namirnicu koju inače konzumiramo, što trgovci naravno koriste. Suština posta je i da ojačamo u suzdržavanju od određenih namirnica. Činjenica je, kaže, da ne možemo da se hranimo kao nekada, međutim, danas se hrani daje preveliki značaj, pa čak i u vreme uzdržavanja od nje.
Da su proizvođači i trgovci spremni na sve kako bi uvećali pazar tokom ovih mesec i po dana, pokazuje i primer jednog beogradskog lanca picerija (koji nije jedini koji se služio prevarom) koji je tokom posta prodavao picu sa navodno biljnim sirom iako je on sadržao mlečne masti. Na inicijativu jedne grupe vegetarijanaca vlasnik je priznao da se u ovoj hrani zaista nalazi sir, posle čega je lanac tokom posta počeo da nudi posne pice bez sira.
Konditorska industrija u kojoj je nekoliko velikih domaćih igrača je, ne samo zbog posta, nego i zbog toga što sve više ljudi vodi računa o zdravoj ishrani, izašla sa nizom proizvoda za koje tvrdi da mogu da se konzumiraju i u danima posta.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
