Pšenica žedna čeka kišu i sneg
Pančevo – Poljoprivrednici južnog Banata ove jeseni su odlučili da pšenicom zaseju veće površine nego lane. U atarima opština Pančevo, Alibunar, Kovačica i Opovo ova ratarska kultura nikla je na 24.987 hektara, što je za blago povećanje od oko 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Skoro 90 odsto ove žitarice posejano je u optimalnom roku do 15. oktobra i uz sve izazove ovogodišnje kampanje, za sada se lepo razvija, slažu se i stručnjaci i ratari. Razlog zašto je u novom ciklusu pšenica njihov većinski izbor je, kažu, jer su se razočarali u kukuruz, ali su i druge okolnosti presudile što će iduće godine u južnom Banatu ipak biti više hlebnog zrna.
Nezapamćena suša, gora i od one 2012. godine, desetkovala je rod kukuruza, a ovogodišnja matematika – odnos ulaganja i proizvodnje i cena skinutog roda – pokazala da je pšenica bila najisplativija među ratarskim kulturama, što je opredelilo povećanje površina pod ozimim usevima, među kojima ove godine prednjači i uljana repica.
Pšenica je u relativno dobroj kondiciji zahvaljujući i ranom skidanju prolećnih useva, koje je takođe požurila minula suša, pa je bilo i dovoljno vremena da se njive pripreme za novi setveni ciklus, a i vremenski uslovi dozvolili su pravovremenu predsetvenu pripremu i setvu u optimalnom roku, već krajem septembra. Pšenična polja se šarene, pa je žitarica na vreme posejana sada u fazi formiranja tri do četiri lista, ali se ređe bokori, dok usevi iz kasnije setve slabije napreduju i zbog manjka padavina, ali su oni u manjini.
I inače je ove godine pšenica, po rečima poljoprivrednika malo lošije krenula zbog velike suše koja ih je zadesila tokom leta, ali i relativno malo padavina u proteklih više od mesec dana. Start i nije bio baš dobar, manjak vlage u zemljištu, uslovio je nejednako nicanje ozimih kultura, biljke su se sporije razvijale nego prethodnih godina, ali svaka sezona je priča za sebe i na to su ratari navikli, dok dodaju da će najavljene kiše svakako dobro doći.
Savetodavne službe Instituta „Tamiš” Pančevo obilaze pšenična polja i na pojedinim mestima primećuju mala oštećenja na listu, ali ocenjuju da to neće bitnije uticati na dalji razvoj useva.
„Primetno je blago žutilo listova pšenice, ali to je posledica nedostatka vlage i iz ranijih godina, kao i manjka slobodnog azota u zemljištu za tako mladi koren i biljku. Ta slika će se teško promeniti sa ovim padavinama, jer je seme posejano u suvu zemlju, deficit vlage je veliki i bilo bi potrebno da padne 100 litara kiše po kvadratnom metru, pa da se stanje bitnije popravi”, kaže za „Politiku” Bogdan Garalejić rukovodilac Savetodavne službe i savetnik za ratarstvo Instituta „Tamiš”.
Ipak, padavine, kakve god bile pogodovaće usevima, jer su dva osnovna preduslova za dobar prinos pšenice poštovana – pravovremena setva i dobar ulazak pripremljene pšenice u zimu, no čitava godina je specifična po mnogo čemu, a tako je i sa setvom pšenice. Najveću zamerku stručnjaci nanovo imaju i zbog toga što su proizvođači koristili nedeklarisano seme. Kao i prethodnih godina, i ove je i pored saveta da se seje seme poznatih parametara kvaliteta, posejano dosta nedeklarisanog semena, tačnije seme iz sopstvene proizvodnje ili takozvano seme sa tavana.
Ćudljiva godina se nastavlja. Temperature u južnom Banatu za sada nisu bile u minusu, ali ukoliko se budu spuštale do 17 stepeni ispod nule mogle bi da nastanu ozbiljne štete, upozoravaju stručnjaci, dok bi pšenici u ovom trenutku snežni pokrivač najviše pogodovao.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
