„Alkatraz” postao baza „Stefan Nemanja”

Pila, Larnaka – Selo Pila, kojim dominiraju pravoslavna crkva i džamija izgrađene jedna blizu druge, jedino je mesto na Kipru u kojem Grci i Turci žive zajedno. Nalazi se u blizini Larnake, tik ispod visoravni sa koje se kao na dlanu vide obala i more.

Takozvana Zelena linija, nazvana po boji markera kojim je na karti posle turske invazije Kipra 1974. godine iscrtavana linija razdvajanja, prolazi sredinom bafer zone, kako je zovu mirovnjaci. U njoj, i oko nje, smeštene su baze mirovnih snaga Ujedinjenih nacija.

Sami „plavi šlemovi” bazu iznad Pile zbog njene izolovanosti godinama su zvali „Alkatraz”, a upravo je ona dodeljena pripadnicima Vojske Srbije koji se u misiji UNFICYP nalaze od 2010. godine. Tokom godina, smenjivali su se pripadnici mirovnih snaga iz Srbije na ovom zadatku, a baza je stalno uređivana.

Danas je to, u šta su se mogli uveriti i novinari prilikom nedavne posete ministra odbrane Aleksandra Vulina, pristojan objekat za smeštaj u terenskim uslovima, kontejnerskog tipa, sa strujom, vodom, mobilnom telefonijom i internetom.

U kontejnerima ofarbanim u belu boju nalaze se spavaonice sa zasebnim sobama za jednog do tri pripadnika misije, kuhinja, dnevni boravak, pa čak i teretana. Iako u patrole, u skladu sa pravilima, odlaze nenaoružani, pripadnici VS na Kipru uz sebe imaju automatske puške. Bazom dominira osmatračnica, a tu je i, zlu ne trebalo, podzemno sklonište.

                                 Zastavnik Goran Buzić (Foto M. Galović)

Danas se ova baza zove „Stefan Nemanja”, što je istaknuto i na ploči koja se nalazi na ulazu. Komandir baze u ovoj smeni mirovnjaka je zastavnik Goran Buzić.

– Naš zadatak je da obavljamo patrole kroz bafer zonu, i to 24 sata dnevno. Svakog dana organizujemo po četiri patrole, svaka traje po šest sati. Svi, u zbiru, mesečno prepešače oko 2.000 kilometara – objašnjava Buzić.

Nema težih incidenata, uglavnom su to slučajevi neovlašćenog boravka u zoni razdvajanja, koja dostiže širinu i do nekoliko kilometara. Uglavom je reč o lovcima, skupljačima puževa (koji se služe i u restoranima kao delikates) ili zemljoradnicima.

Dešava se da helikopteri neodobreno lete ovim prostorom, da neka od razdvojenih strana u blizinu zone dopremi neko oruđe ili da utvrđuje položaj, što je takođe zabranjeno. Svi problemi civilne ili vojne prirode rešavaju se uhodanim kanalima komunikacije.

Tik uz bazu „Stefan Nemanja”, ne dalje od nekoliko stotina metara, nalazi se stalni položaj naoružanih snaga kiparskih Turaka, o čemu svedoči i upozoravajući natpis na turskom jeziku. Tu nema zadržavanja, a kamoli fotografisanja. Iza obližnjeg brega nalazi se vojska Turske, koja je takođe prisutna na ostrvu.

A za bezbednost u mešovitoj grčko-turskoj sredini, selu Pila, zadužen je – Srbin. Reč je o pripadniku MUP-a Srbije koji radi pri policijskom delu misije UN.

– Reč je o malom mestu, nema velikih problema kada je reč o policijskoj nadležnosti. Kada se nešto desi, u skladu sa pravilima, obaveštavamo policiju iz zajednice kojoj pripada građanin na koga je problem odnosi. Ako je reč o obe strane, obaveštavamo predstavnike policije i jednih i drugih, koji samo po našem pozivu mogu ući u selo – kaže ovaj pripadnik MUP-a.

                      Osmatračnica u bazi "Stefan Nemanja" (Foto M. Galović)

U našem kontingentu na Kipru boravi i razvodnik Jasna Radulović, ali ne u bazi „Stefan Nemanja”, već u gradu Famagusta, na strani koju kontrolišu kiparski Turci. Radi na prijavnici u bazi UN, gde su, uz vojnike iz Srbije, smeštene i njihove kolege iz Mađarske i Slovačke.

– Radimo u tri smene, 24 sata dnevno. Lokalno stanovništvo je ljubazno, nemamo nikakvih problema. Dešavaju se zanimljivi susreti, poput jednog turiste koji je čuo da govorimo srpski i obratio nam se na našem jeziku. Ispostavilo se da je reč o državljaninu Albanije koji u Švajcarskoj radi sa Srbinom pa je naučio srpski – kaže Jasna.

Ministar Vulin kaže da su se pripadnici VS na Kipru pokazali kao profesionalci, ali i kao ljudi koji mogu da razumeju tuđu muku.

– Imamo iskustva kako to izgleda u međuetničkim konfliktima, kako izgleda kada ljudi žive jedni blizu drugih, a dele ih politika, istorija, deli ih sve ono što može život da učini veoma teškim. Naši vojnici su ovde da lokalnom stanovništvu život učine lakšim i da time istovremeno omoguće političarima da pronađu mirovno rešenje – rekao je Vulin tokom obilaska baze „Stefan Nemanja”.

Mirovnjaci sa ambasadorom Srbije na Kipru Markom Blagojevićem, ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom i pukovnikom Nikolom Dejanovićem iz Centra za mirovne operacije VS (Foto Ministarstvo odbrane)

Angažman u mirovnoj misiji je profesionalni izazov za pripadnike Vojske Srbije, kako zbog vojničkog dela posla, tako i zbog rada u multinacionalnom okruženju, a na Kipru je posebno bliska saradnja sa vojnicima iz Mađarske i Slovačke. Naravno, to je i prilika za zaradu.

Međutim, misija na Kipru ipak nije „letovanje”, kako bi možda neko pomislio. O složenoj bezbednosti situaciji dovoljno govori podatak da se na severnom delu Kipra – koji je unilateralno proglasio nezavisnost koju priznaje samo Turska, a kiparski Grci ga smatraju okupiranom teritorijom – nalaze desetine hiljada vojnika iz Turske.

Na južnoj strani, osim Nacionalne garde, vojske Kipra, nalazi se i izvestan broj vojnika iz Grčke. Povrh svega, tu su i dve britanske vojne baze, koje sa okolinom imaju eksteritorijalni status.

Građani, uz obaveznu kontrolu, mogu prelaziti iz jednog dela ostrva u drugi. Mnogi stranci se doseljavaju na Kipar, turizam cveta. Ali, vojno i geopolitički gledano, ovo je ostrvo na izuzetnom strateškom položaju, na domaku Evrope, Bliskog istoka i Afrike, na kojem je mnogo, mnogo vojnika i oružja...