MMR vakcina nije uzrok autizma

Šta lekari da kažu roditeljima koji se pitaju kako njihovo nevakcinisano dete može ugroziti ostalu vakcinisanu decu?

Naravno da može da ugrozi ostalu decu. Neka deca ne mogu da prime vakcinu zbog oslabljenog imunog sistema i mogućih komplikacija. Recimo, deca koja boluju od leukemije oslobođena su vakcinacije i društvo ima obavezu da ih zaštiti. Takođe, postoje i oni kod kojih se vakcina ne primi.

Koliki je broj dece kod kojih se vakcina ne primi?

Prva doza MMR vakcine prima se kod oko 95 odsto dece, znači njih pet odsto i dalje je nezaštićeno. Jednostavno, kod pet odsto dece organizam ne stvori dovoljne količine antitela koja mogu da ih zaštite od te bolesti. Nakon primanja druge doze vakcine zaštita je 99 odsto. Tako da argumenti protivnika vakcine da ona ne vredi nisu tačni.

Čime potkrepljujte te tvrdnje?

Jedna doza vakcine štiti između 10 i 15 godina, ali ne štiti doživotno. Baš zbog toga se dešava da obole ljudi koji su primili jednu dozu vakcine, ali ne i drugu, a sada imaju 25 ili 35 godina. Verujemo da oni koji su dobili dve doze vakcine imaju višedecenijsku zaštitu, a verovatno i doživotnu.

Zašto verovatno, a ne sigurno?

Ne možemo da tvrdimo da je reč o doživotnoj zaštiti jer je vakcina pronađena 1963. godine i suviše je rano za takve tvrdnje.

Jeste li vi vakcinisani?

Ne, nisam vakcinisan, jer sam preležao male boginje. Svi mi koji smo rođeni pre 1963. imamo prirodni imunitet, jer je više od 95 odsto populacije obolevalo od malih boginja do desete godine života.

Da li bi bilo opravdano pomeriti granicu primanja MMR vakcine kako bismo umirili roditelje koji ovu vakcinu povezuju sa javljanjem simptoma autizma?

Tada bi se uvećao rizik da deca pre vakcinacije obole. Deca se vakcinišu nakon navršenih 12 meseci, jer ih do devetog meseca štite majčina antitela. Pokazalo se čak da su reakcije na vakcinu manje kod dece koja imaju od 12 do 15 meseci.

Ipak, trebalo bi razumeti i strah roditelja...

Najvažnije je pitanje ko ih je slagao da su autizam i MMR vakcina povezani. Neko može sutra da izmisli da će vakcinisana deca dobiti rak, ali ne može država da prekine vakcinaciju zbog toga. Postoje razne zablude koje se plasiraju. Faktori sredine u ranoj trudnoći utiču na nastanak autizma, kao i nasledni faktori. Moramo da pozovemo na odgovornost ljude koji su slagali roditelje.

To je već učinjeno, jer su dva neformalna udruženja građana najavila podnošenje krivičnih prijava. Da li je moguće dokazati da su te javne ličnosti širile paniku i izazivale je iznoseći svoje stavove?

Naravno da je moguće dokazati da su oni izmišljali podatke. Ja nisam u grupi građana koji su podneli prijave. Reč je o roditeljima i pedijatrima koji su očajni jer roditelji odbijaju vakcinaciju. U Americi i Sloveniji pedijatar ima pravo da odbije da leči dete koje nije vakcinisano.

Činjenica je da raste broj dece sa autizmom. Kako umiriti roditelje?

U Japanu su obustavili vakcinaciju protiv malih boginja i decu nisu vakcinisali, ali je učestalost javljanja autizma ostala ista. I to je jedan od mnogobrojnih dokaza da autizam nema veze sa MMR vakcinom. Menjani su kriterijumi za klasifikaciju ove bolesti, pa se mnogo više dijagnostikuje. U moje vreme autistično dete bi proglasili čudnim, jer ne govori ili veoma malo priča, ne druži se sa vršnjacima. Danas je sve to autizam. Uostalom, spektar autističnih poremećaja najčešće se primećuje posle detetove prve godine, ali dečji psihijatri su obučeni da ga primete ranije, i kod beba. Oni po pogledu deteta i drugim simptomima tačno znaju kod koga će se razvijati ova bolest. Tako da ne možemo da govorimo o tome da se javlja u drugoj godini detetovog života.

Postoje primeri dece za koju je vakcinacija bila fatalna. Kako da ljudima čija su deca obolela od dečje paralize zbog polio vakcine vratimo veru u sistem?

Poznajem majku koja se pojavljuje i priča o tome. Nažalost, to je istina, ali njenom sudbinom manipulišu predstavnici antivakcinacijskog pokreta. Reč je o takozvanoj živoj „Torlakovoj” vakcini, koja je zaista bila malo jača i postojao je veći rizik da dete oboli od te bolesti. Uoči uvođenja te vakcine, 1960. godine, u Jugoslavije je od dečje paralize bolovalo 1.860 dece. Danas je ova bolest gotovo iskorenjena. Osim toga, sada se koristi „mrtva” vakcina, koja nema taj efekat. Ipak, mislim da bi u ovakvim slučajevima država trebalo da uvede kompenzacioni fond, kako bi ti ljudi dobili barem neku odštetu.

Ima li razloga za sumnju u kvalitet vakcina koje primaju naša deca?

Kako verovati u tezu da grupa zlih ljudi želi da uništi srpsku decu vakcinama? Većina ljudi koji se protive vakcinaciji u Srbiji je politički angažovana. Reč je o ksenofobičnim osobama, pripadnicima desničarskih pokreta, koji mrze sve što je strano.

I oni imaju pravo da pitaju da li naša deca primaju iste vakcine kao mališani iz zapadnih zemalja?

Naravno da primaju. Tehnički je nemoguće napraviti posebne vakcine za Zapad i Istok. To se pravi u istoj fabrici, u istoj posudi. Niko ne razdvaja vakcine za male Srbe i male Engleze. Uostalom, „Torlak” ni u svojim najboljim danima nije mogao da proizvede tako komplikovanu vakcinu kao što je današnji MMR.

Da li ima istine u tvrdnji ministra zdravlja Zlatibora Lončara da antivakcinacijski lobi finansira farmaceutska mafija?

O tome je bilo reči na Odboru za zdravlje i politiku Skupštine Srbije. Figurativno sam govorio o tome da se farmaceutskim kompanijama više isplati da finansiraju antivakcinacijski pokret, jer se mnogo više novca potroši za lečenje obolelog deteta nego za vakcine, koje su mnogo jeftiniji proizvodi. Ne znam kakva saznanja ima ministar Lončar na tu temu.

Da li je dovoljno to što pedijatri pogledaju detetu grlo, poslušaju ga i konstatuju da je zdravo, pa ga šalju na vakcinaciju? Zašto se ne uvede detaljniji pregled deteta pre vakcinacije?

Pedijatri savesno rade svoj posao. To je detetov izabrani lekar, koji zna na šta je dete alergično, da li ima neki poremećaj imunološkog sistema, da li ima temperaturu višu od 38,5 ili akutnu infekciju.

To znači da samo tada dete neće biti vakcinisano?

Prehlada nije razlog za odlaganje vakcinacije. Mnoga deca mesecima imaju sekret u nosu i kašljucaju. Ako je u pitanju akutna bolest, onda se čeka da prođe, kao i u slučaju da dete ima poremećaj imunološkog sistema, tačnije prirodno smanjenu otpornost organizma, ili se leči od bolesti poput leukemije – to su sve stanja tokom kojih bi reakcija mogla biti burnija. U tim slučajevima vakcinacija se odlaže ili lekarska komisija oslobađa dete te obaveze.

Od malih boginja već je obolelo oko 300 ljudi. Kako sprečiti porast broja obolelih i da li će ministar Zlatibor Lončar proglasiti epidemiju?

Proglašenje epidemije je izvanredno redak događaj. To se desilo 1972. godine, kada je proglašena epidemija velikih boginja, 2009. proglašena je epidemija svinjskog gripa, a 2007. godine epidemija malih boginja. Ova bolest se javlja u talasima. Recimo, u Bosni i Hercegovini vakcinacija je bila loša tokom rata, 1992. i 1993. godine, i nedavno je tamo izbila epidemija sa oko 10.000 obolelih. Međunarodnim ugovorima obavezali smo se da Evropa eliminiše male boginje do 2010. godine, a stanovnici Novog sveta uspeli su u tome 2002. godine. Ukoliko eliminišemo bolest, vakcina nam neće ni biti potrebna, a da nije bilo antivakcinacijskog pokreta, mi do sada ne bismo ni imali male boginje, pa za vakcinom i ne bi bilo potrebe. Tada bi bila izlišna i priča o vezi autizma i MMR vakcine.