ММР вакцина није узрок аутизма

Шта лекари да кажу родитељима који се питају како њихово невакцинисано дете може угрозити осталу вакцинисану децу?

Наравно да може да угрози осталу децу. Нека деца не могу да приме вакцину због ослабљеног имуног система и могућих компликација. Рецимо, деца која болују од леукемије ослобођена су вакцинације и друштво има обавезу да их заштити. Такође, постоје и они код којих се вакцина не прими.

Колики је број деце код којих се вакцина не прими?

Прва доза ММР вакцине прима се код око 95 одсто деце, значи њих пет одсто и даље је незаштићено. Једноставно, код пет одсто деце организам не створи довољне количине антитела која могу да их заштите од те болести. Након примања друге дозе вакцине заштита је 99 одсто. Тако да аргументи противника вакцине да она не вреди нису тачни.

Чиме поткрепљујте те тврдње?

Једна доза вакцине штити између 10 и 15 година, али не штити доживотно. Баш због тога се дешава да оболе људи који су примили једну дозу вакцине, али не и другу, а сада имају 25 или 35 година. Верујемо да они који су добили две дозе вакцине имају вишедеценијску заштиту, а вероватно и доживотну.

Зашто вероватно, а не сигурно?

Не можемо да тврдимо да је реч о доживотној заштити јер је вакцина пронађена 1963. године и сувише је рано за такве тврдње.

Јесте ли ви вакцинисани?

Не, нисам вакцинисан, јер сам прележао мале богиње. Сви ми који смо рођени пре 1963. имамо природни имунитет, јер је више од 95 одсто популације оболевало од малих богиња до десете године живота.

Да ли би било оправдано померити границу примања ММР вакцине како бисмо умирили родитеље који ову вакцину повезују са јављањем симптома аутизма?

Тада би се увећао ризик да деца пре вакцинације оболе. Деца се вакцинишу након навршених 12 месеци, јер их до деветог месеца штите мајчина антитела. Показало се чак да су реакције на вакцину мање код деце која имају од 12 до 15 месеци.

Ипак, требало би разумети и страх родитеља...

Најважније је питање ко их је слагао да су аутизам и ММР вакцина повезани. Неко може сутра да измисли да ће вакцинисана деца добити рак, али не може држава да прекине вакцинацију због тога. Постоје разне заблуде које се пласирају. Фактори средине у раној трудноћи утичу на настанак аутизма, као и наследни фактори. Морамо да позовемо на одговорност људе који су слагали родитеље.

То је већ учињено, јер су два неформална удружења грађана најавила подношење кривичних пријава. Да ли је могуће доказати да су те јавне личности шириле панику и изазивале је износећи своје ставове?

Наравно да је могуће доказати да су они измишљали податке. Ја нисам у групи грађана који су поднели пријаве. Реч је о родитељима и педијатрима који су очајни јер родитељи одбијају вакцинацију. У Америци и Словенији педијатар има право да одбије да лечи дете које није вакцинисано.

Чињеница је да расте број деце са аутизмом. Како умирити родитеље?

У Јапану су обуставили вакцинацију против малих богиња и децу нису вакцинисали, али је учесталост јављања аутизма остала иста. И то је један од многобројних доказа да аутизам нема везе са ММР вакцином. Мењани су критеријуми за класификацију ове болести, па се много више дијагностикује. У моје време аутистично дете би прогласили чудним, јер не говори или веома мало прича, не дружи се са вршњацима. Данас је све то аутизам. Уосталом, спектар аутистичних поремећаја најчешће се примећује после дететове прве године, али дечји психијатри су обучени да га примете раније, и код беба. Они по погледу детета и другим симптомима тачно знају код кога ће се развијати ова болест. Тако да не можемо да говоримо о томе да се јавља у другој години дететовог живота.

Постоје примери деце за коју је вакцинација била фатална. Како да људима чија су деца оболела од дечје парализе због полио вакцине вратимо веру у систем?

Познајем мајку која се појављује и прича о томе. Нажалост, то је истина, али њеном судбином манипулишу представници антивакцинацијског покрета. Реч је о такозваној живој „Торлаковој” вакцини, која је заиста била мало јача и постојао је већи ризик да дете оболи од те болести. Уочи увођења те вакцине, 1960. године, у Југославије је од дечје парализе боловало 1.860 деце. Данас је ова болест готово искорењена. Осим тога, сада се користи „мртва” вакцина, која нема тај ефекат. Ипак, мислим да би у оваквим случајевима држава требало да уведе компензациони фонд, како би ти људи добили барем неку одштету.

Има ли разлога за сумњу у квалитет вакцина које примају наша деца?

Како веровати у тезу да група злих људи жели да уништи српску децу вакцинама? Већина људи који се противе вакцинацији у Србији је политички ангажована. Реч је о ксенофобичним особама, припадницима десничарских покрета, који мрзе све што је страно.

И они имају право да питају да ли наша деца примају исте вакцине као малишани из западних земаља?

Наравно да примају. Технички је немогуће направити посебне вакцине за Запад и Исток. То се прави у истој фабрици, у истој посуди. Нико не раздваја вакцине за мале Србе и мале Енглезе. Уосталом, „Торлак” ни у својим најбољим данима није могао да произведе тако компликовану вакцину као што је данашњи ММР.

Да ли има истине у тврдњи министра здравља Златибора Лончара да антивакцинацијски лоби финансира фармацеутска мафија?

О томе је било речи на Одбору за здравље и политику Скупштине Србије. Фигуративно сам говорио о томе да се фармацеутским компанијама више исплати да финансирају антивакцинацијски покрет, јер се много више новца потроши за лечење оболелог детета него за вакцине, које су много јефтинији производи. Не знам каква сазнања има министар Лончар на ту тему.

Да ли је довољно то што педијатри погледају детету грло, послушају га и констатују да је здраво, па га шаљу на вакцинацију? Зашто се не уведе детаљнији преглед детета пре вакцинације?

Педијатри савесно раде свој посао. То је дететов изабрани лекар, који зна на шта је дете алергично, да ли има неки поремећај имунолошког система, да ли има температуру вишу од 38,5 или акутну инфекцију.

То значи да само тада дете неће бити вакцинисано?

Прехлада није разлог за одлагање вакцинације. Многа деца месецима имају секрет у носу и кашљуцају. Ако је у питању акутна болест, онда се чека да прође, као и у случају да дете има поремећај имунолошког система, тачније природно смањену отпорност организма, или се лечи од болести попут леукемије – то су све стања током којих би реакција могла бити бурнија. У тим случајевима вакцинација се одлаже или лекарска комисија ослобађа дете те обавезе.

Од малих богиња већ је оболело око 300 људи. Како спречити пораст броја оболелих и да ли ће министар Златибор Лончар прогласити епидемију?

Проглашење епидемије је изванредно редак догађај. То се десило 1972. године, када је проглашена епидемија великих богиња, 2009. проглашена је епидемија свињског грипа, а 2007. године епидемија малих богиња. Ова болест се јавља у таласима. Рецимо, у Босни и Херцеговини вакцинација је била лоша током рата, 1992. и 1993. године, и недавно је тамо избила епидемија са око 10.000 оболелих. Међународним уговорима обавезали смо се да Европа елиминише мале богиње до 2010. године, а становници Новог света успели су у томе 2002. године. Уколико елиминишемо болест, вакцина нам неће ни бити потребна, а да није било антивакцинацијског покрета, ми до сада не бисмо ни имали мале богиње, па за вакцином и не би било потребе. Тада би била излишна и прича о вези аутизма и ММР вакцине.