Ženeva osam, gubljenje vremena

Neke opozicione grupe su na nedavnom sastanku u Rijadu formirale novu Visoku pregovaračku komisiju i formulisale političku strategiju za narednu fazu pregovora koja je predviđala obaranje lestvice zahteva: odustajanje od eksplicitnog protivljenja Asadovom učešću u prelaznom periodu i prihvatanje pregovora bez preduslova.

Ocenjuje se da je formiranje novog Saveta rezultat pritisaka Rusije, spremnosti Saudijske Arabije da ne ide u konfrontaciju sa Moskvom i saglasnosti pobunjeničkih grupa koje su se našle između ruskog uticaja u Siriji i pasivnosti Sjedinjenih Država koje su otkazale podršku opoziciji. Dogovoreno je u dijalog bude uključena i Moskovska platforma grupe koja sebe predstavlja kao protivnike režima u Damasku ali je veoma bliska Moskvi i traži da se o Asadovoj sudbini ne raspravlja u Ženevi.

Bilo je to ipak previše za većinske opozicionare koji su ocenili da su ustupci Moskovskoj platformi neprihvatljivi. Izdali su saopštenje u kome se zahteva da Asad nema nikakvu ulogu u bilo kojoj prelaznoj vladi koja bi se formirala po završetku rata.

Bila je to „mina” na putu ka Ženevi, procenjeno je u Damasku, pa je delegacija sirijske vlade u petak napustila pregovore uz poruku da se neće vratiti ukoliko opozicija ne povuče ovo saopštenje. „Dok god se druga strana drži provokativnog i neodgovornog rečnika iz Rijada... neće biti napretka”, poručio je glavni Asadov pregovarač Bašar el Džafri.

Očekivano, opozicija je povlačenje delegacije nazvala postavljanjem preduslova. „To je izraz ili refleksija neodgovornosti prema narodu koji pati već sedam godina”, rekao je glasnogovornik Asadovih protivnika.

Posrednik UN Stafan de Mistura pokušava, kao mnogo puta do sada, da izgladi situaciju i da dve delegacije navede da se bave analizom 12 ponuđenih političkih principa. Pregovarači dve strane tokom svih osam dosadašnjih rundi nikada nisu sedeli zajedno već u odvojenim prostorijama, a Misturin zadatak je da u dvostrukoj komunikaciji pokuša da približi njihove stavove.

Neophodnost ubrzanja političkih pregovora posle poraza Islamske države u Siriji nedavno su u Sočiju naglasili i lideri Rusije, Irana i Turske, aktivnih faktora sirijske stvarnosti. Moskva je posebno zainteresovana za direktne pregovore režima i opozicije.

Kako sirijski režim nije u poziciji da odbije bilo kakav zahtev Rusije, Vlada u Damasku prihvatila je da raspravlja o prevremenim izborima pod okriljem UN, o principima za pronalaženje mirnog rešenja i „koalicionoj vladi”, kao i, istina, nevoljno, o izmenama Ustava iz 2012. koji je Asadu dao neograničenu izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast.

Ispostavlja se međutim da su neslaganja oko Asadove političke budućnosti nepremostiva prepreka. Opozicija i dalje insistira da bilo koje tranziciono telo koje bi nadgledalo prelazni politički proces ne može da bude formirano pre nego što se Asad i članovi njegovog režima ne povuku. Vlada u Damasku tome se oštro protivila i u vreme kada je bila uzdrmana gubitkom teritorija i porazima u borbama sa Islamskom državom, a jasno je da tako nešto neće prihvatiti sada kada je pod svoju kontrolu povratila 85 odsto Sirije. Asad veruje da je pobedio i da je opasnost prošla zahvaljujući zaštiti Rusije i Irana. U Damsku mnogo više razmišljaju o obnovi zemlje uz pomoć Teherana i Pekinga, o uklanjaju opasnosti od terorizma uz pomoć Moskve nego o političkim rešenjima u kojima bi deo vlasti morala da preda opoziciji.

Da li će sve to tako funkcionisati? Moskva je najavila povlačenje glavnine svojih vojnih potencijala iz Sirije do kraja godine, a pomoćnik šefa ruske diplomatije je nedavno De Misturi u Moskvi rekao da Rusija „razmatra mogućnost diskusije o sudbini sirijskog predsednika”. Što se Rusije tiče, ona ne menja stav da je diplomatsko natezanje u Švajcarskoj koje uz podršku SAD traje od 2012. gubljenje vremena. Moskvi je važniji  planirani Sirijski nacionalni dijalog u Sočiju. Sudbina Ženeve 8 time je unapred određena.