Novi rokovi za stare uslove

Junker je, podsetimo, u septembru u godišnjem izlaganju o „stanju unije” u Evropskom parlamentu u Strazburu rekao da do kraja mandata sadašnje EK 2019. godine neće biti ispunjeni uslovi za ulazak neke zemlje zapadnog Balkana u članstvo EU. A onda je, pre nešto više od mesec dana, izjavio da Srbiju i Crnu Goru vidi u EU pre 2025. godine. Uslov za to je „sveobuhvatna normalizacija odnosa u obliku pravno obavezujućeg sporazuma”. Prvi potpredsednik kosovske vlade i ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli, recimo, izjavio je u intervjuu za „Dojče vele” da „jako puno veruje” u mogućnost normalizacije odnosa, navodeći i da Srbija ne mora da kaže da priznaje Kosovo, već samo da „postupi tako”.

I Nemačkoj je „veoma važno da Beograd i Priština postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa”, rekao je ambasador Aksel Ditman. On je kazao, prenosi Tanjug, da su preduslovi u pristupnom procesu utvrđeni pregovaračkim okvirom iz 2014. godine.

Novo u svemu ovome za sociologa Vladimira Vuletića je samo pojavljivanje nekog datuma. „Sve ostalo smo, između redova, manje ili više eksplicitno, već mogli da čujemo iz EU. Naravno, pitanje je da li će se rokovi iz strategije poštovati, jer do sada često nisu, što je bio slučaj i sa Zajednicom srpskih opština, kao jednim od najvažnijih uslova koji je Priština potkopavala”, rekao je Vuletić.

Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, ograđuje se da bi prvo morao lično da vidi šta piše u strategiji, ali kaže da to korespondira sa planom koji je izneo Junker. „Ova strategija je realizacija plana iz septembra ove godine. Jedini novitet je 2019. godina, što se, opet, poklapa sa krajem mandata EK i Federike Mogerini kao šefice diplomatije. Sva dokumenta ovaj tim pravi da ih završi do 2019. godine. Dakle, ne mora da znači da ćemo sigurno ući do 2025, jer to zavisi od nas, od toga da li ćemo ispuniti propisane uslove”, kaže Međak dodajući da u Briselu ipak treba da imaju u vidu da nije Srbija ta koja koči evrointegracije Kosova nego pet zemalja koje ga nisu priznale kao državu.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, ocenjuje da je dobro što je „EU rešila da promeni narativ u odnosu na zapadni Balkan”, to jest što proširenje više nije tabu tema. „EU je shvatila da je i za nju, naročito ako u obzir uzmemo sektor bezbednosti, integrisanje zapadnog Balkana benefit. I u tom kontekstu su krenuli u razradu strategije na koji način će se najbržim putem doći do daljih rezultata u procesu integracija”, objašnjava ona.

Joksimovićeva: Politika proširenja neće u penziju

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da politika proširenja Evropske unije „neće otići u penziju”. Joksimovićeva je za Tanjug rekla da je zahvalna što je Srbiji ukazana čast da kao zemlja kandidat prisustvuje sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe koji je održan u Budimpešti. „Mislim da smo to opravdali odgovornom i reformskom politikom unutar zemlje, ali i veoma odgovornom politikom očuvanja regionalne stabilnosti”, rekla je Joksimovićeva. Jednogodišnje predsedavanje Višegradskoj grupi, koju čine Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka, početkom jula 2017. preuzela je Mađarska.