Нови рокови за старе услове

Јункер је, подсетимо, у септембру у годишњем излагању о „стању уније” у Европском парламенту у Стразбуру рекао да до краја мандата садашње ЕК 2019. године неће бити испуњени услови за улазак неке земље западног Балкана у чланство ЕУ. А онда је, пре нешто више од месец дана, изјавио да Србију и Црну Гору види у ЕУ пре 2025. године. Услов за то је „свеобухватна нормализација односа у облику правно обавезујућег споразума”. Први потпредседник косовске владе и министар спољних послова Беџет Пацоли, рецимо, изјавио је у интервјуу за „Дојче веле” да „јако пуно верује” у могућност нормализације односа, наводећи и да Србија не мора да каже да признаје Косово, већ само да „поступи тако”.

И Немачкој је „веома важно да Београд и Приштина постигну свеобухватну нормализацију односа”, рекао је амбасадор Аксел Дитман. Он је казао, преноси Танјуг, да су предуслови у приступном процесу утврђени преговарачким оквиром из 2014. године.

Ново у свему овоме за социолога Владимира Вулетића је само појављивање неког датума. „Све остало смо, између редова, мање или више експлицитно, већ могли да чујемо из ЕУ. Наравно, питање је да ли ће се рокови из стратегије поштовати, јер до сада често нису, што је био случај и са Заједницом српских општина, као једним од најважнијих услова који је Приштина поткопавала”, рекао је Вулетић.

Владимир Међак, председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији, ограђује се да би прво морао лично да види шта пише у стратегији, али каже да то кореспондира са планом који је изнео Јункер. „Ова стратегија је реализација плана из септембра ове године. Једини новитет је 2019. година, што се, опет, поклапа са крајем мандата ЕК и Федерике Могерини као шефице дипломатије. Сва документа овај тим прави да их заврши до 2019. године. Дакле, не мора да значи да ћемо сигурно ући до 2025, јер то зависи од нас, од тога да ли ћемо испунити прописане услове”, каже Међак додајући да у Бриселу ипак треба да имају у виду да није Србија та која кочи евроинтеграције Косова него пет земаља које га нису признале као државу.

Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, оцењује да је добро што је „ЕУ решила да промени наратив у односу на западни Балкан”, то јест што проширење више није табу тема. „ЕУ је схватила да је и за њу, нарочито ако у обзир узмемо сектор безбедности, интегрисање западног Балкана бенефит. И у том контексту су кренули у разраду стратегије на који начин ће се најбржим путем доћи до даљих резултата у процесу интеграција”, објашњава она.

Јоксимовићева: Политика проширења неће у пензију

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да политика проширења Европске уније „неће отићи у пензију”. Јоксимовићева је за Танјуг рекла да је захвална што је Србији указана част да као земља кандидат присуствује састанку министара спољних послова Вишеградске групе који је одржан у Будимпешти. „Мислим да смо то оправдали одговорном и реформском политиком унутар земље, али и веома одговорном политиком очувања регионалне стабилности”, рекла је Јоксимовићева. Једногодишње председавање Вишеградској групи, коју чине Пољска, Мађарска, Словачка и Чешка, почетком јула 2017. преузела је Мађарска.