Udruženja građana baš vole da „popravljaju” položaj žena
Za unapređenje ekonomskog položaja žena, država je, posredstvom Ministarstva rada, zapošljavanje i socijalne politike, izdvojila tri miliona dinara. Na upravo završenom konkursu novac je dobilo 10 udruženja, a ovih dana u toku je potpisavanje ugovora i uplata odobrenog novca. Međutim, kada se pogleda lista udruženja čije projekte država finansira sa po 300.000 dinara, nameće se pitanje koji su kriterijumi bili presudni za dobijanje maksimalnog broja bodova, kao i novca poreskih obaveznika.
Osim toga, prava je enigma ko će ovih dana potpisati ugovor o realizaciji projekta „Izrada nakita” u ime Društva za aktivan razvoj, koje je država podržala za oko 2.500 evra. Naime, reč je organizaciji koja nije registrovana u Agenciji za privrede registre, niti je pretragom na internetu moguće pronaći bilo kakve podatke o njenom poslovanju ili eventualnim projektima. Ne postoje portal, adresa ili kontakt telefon ovog udruženja, a nepoznat je i osnivač ili zakonski zastupnik ove fantomske nevladine organizacije. Pre desetak dana pitali smo Ministarstvo rada da li je možda ova organizacija registrovana pod nekim drugim, sličnim imenom, ali odgovor još nije stigao.
Inače, neregistrovana udruženja ne mogu da učestvuju u državnim konkursima. Upravo je to i navedeno u javnom pozivu koji je pomenuto ministarstvo objavilo početkom prošlog meseca na temu „Poboljšanje ekonomskog položaja žena”. Pravo učešća na ovom konkursu, kako stoji na portalu resornog ministarstva, imala su isključivo registrovana udruženja građana, sa sedištem na teritoriji Srbije, na kojoj i sprovode svoje aktivnosti.
Ipak, država je ovog puta odlučila da podeli novac neiskusnijim organizacijama, koje nemaju zabeležene aktivnosti, niti projekte koje su sprovodile.
Tako je Grupa za zaštitu životne sredine „Natura et leks”, dobila 300.000 dinara za projekat nazvan „TV rečnik rodne ravnopravnosti”. Napominjemo da je tema ovog konkursa bilo „poboljšanje ekonomskog položaja žena”. Kakva je povezanost između rodne ravnopravnosti, ekologije i ekonomskog položaja žena nismo uspeli da saznamo, jer su bez odgovora ostala pitanja koja smo elektronskom poštom uputili Nini Mudrinić Milovanović, zakonskoj zastupnici Grupe za zaštitu životne sredine.
Milovanovićeva je, inače, bivša televizijska voditeljka, jedno od zaštitnih lica RTS-a tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Ona je 2015. godine osnovala pomenutu grupu, koja, ako je suditi po zvaničnim podacima, prošle godine nije imala nikakvu finansijsku aktivnost. Grupa za zaštitu životne sredine, prema podacima APR-a, nalazi se u Ulici Višegradskoj 25 u Beogradu, upravo na adresi Centra za savremenu umetnost „Stratedži art”, čiji je umetnički direktor Nina Mudrinić Milovanović. Nažalost, ostali smo uskraćeni za objašnjenje kako je ona iz sveta televizije i umetnosti stigla u ekološke vode i u oblast rodne ravnopravnosti.
Oko 300.000 dinara dobio je i Centar za strateške prognoze, koji bi trebalo da napravi uporednu analizu dobre prakse za poboljšanje ekonomskog položaja žena. Reč je o organizaciji koja je, prema podacima APR-a, osnovana u decembru 2016. godine.
Prva na listi organizacija koje su dobile novac na ovom konkursu je Centar za trening i edukaciju Žabalj, koja je od ministarstva dobila 300.000 dinara za ostvarenje projekta „Kompjuterom do posla – obuka za žene iz manje razvijenih sredina”.
Pomenuti Centar za trening i edukaciju, koji je osnovan 2008. godine, prema podacima APR-a, bavi se emitovanjem radio-programa. I zaista, ovo udruženje građana pokrenulo je lokalni „Naš radio”, koji ima dozvolu za emitovanje programa Republičke radiodifuzne agencije.
Sa projektom „Kompjuterom do posla” ova NVO dobila je novac i od pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova. Čak je i iznos dodeljenih sredstava bio isti, okruglo 300.000 dinara. Tako je država, iz republičkog i pokrajinskog budžeta, izdvojila 600.000 dinara za kompjutersko opismenjavanje pripadnica lepšeg pola koje će voditi organizacija koja nema čak ni svoj portal.
Osnivač i zakonski zastupnik Centra za trening i edukaciju je izvesni Miloš Lončar, kojem smo, preko internet adrese radija čiji je vlasnik, uputili molbu da nam pobliže opiše ovaj projekat.
Međutim, odgovori nisu stigli ni od Lončara.
To nas nije preterano iznenadilo, jer Ministarstvo rada nije odgovorilo ni na jedno pitanje koje je pi-ar službi uputila redakcija „Politike” istražujući ovu temu. Jedini odgovor koji smo dobili prošle nedelje, nakon što smo pozvali kancelariju za saradnju sa medijima resornog ministarstva, bio je da je naš zahtev „u proceduri”. Valjda neće još dugo.
Dodatni bodovi za već ostvarene projekte
Prilikom podele državnog novca za projekte organizacija civilnog društva dodatne bodove najčešće dobijaju organizacije koje su već uspešno sprovele određene aktivnosti. Prilikom podnošenja zahteva za učešće na konkursu na temu „Poboljšanje ekonomskog položaja žena” organizacije su morale da navedu iskustvo u realizaciji projekta u vezi sa rodnom ravnopravnošću, kao i godišnje budžete kojima su raspolagali tri godine unazad. Barem je tako navedeno u dokumentaciji dostupnoj na sajtu Ministarstva rada. Međutim, ostaje nejasno kojim se kriterijumima vodila komisija koja je delila novac, jer su znatnu svotu dobile organizacije koje ne samo da nemaju značajnije projekte iz oblasti rodne ravnopravnosti, već nemaju zabeleženu ni bilo kakvu aktivnost.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
