Za dugove javnih preduzeća u 2018. godini 24 milijarde dinara iz budžeta
Iako poslednjih godina javna preduzeća posluju u plusu, to ne znači da su u stanju da vraćaju svoje dugove. To se uočava iz podataka Ministarstva finansija, prema kojima su aktivirane garancije dostigle 114 milijardi dinara, dok ukupno garantovani dug iznosi 191 milijardu dinara.
Na kamate za aktivirane garancije iz državne kase 2018. će otići 3,47 milijardi dinara, dok će na otplatu glavnice po garancijama biti utrošeno 20,95 milijardi dinara, otprilike onoliko koliko država prihoduje od smanjenja plata u javnom sektoru.
U budžetu za 2018, osim ovih brojki, nema više nikakvih podataka o tome čije dugove građani moraju da vraćaju. U Fiskalnom savetu kažu da je reč o garancijama za kredite „Srbijagasa” u iznosu od 14 milijardi dinara, „Železnica Srbije” od četiri milijarde dinara i „Jata” i „Galenike” od po milijardu dinara.
Činjenica je da su javna preduzeća godinama poslovala kao gubitaši, dok je država novcem iz budžeta garantovala za njihove dugove nastale do 2014. godine.
Posle izmena Zakona o javnom dugu, 2015, država više ne daje garancije za pokrivanje gubitaka u budžetima javnih preduzeća, već sada može da garantuje samo za ulaganja i investicije koje planiraju. Međutim, sva dugovanja koja su imala javna preduzeća, a za koja je garantovala država, ušla su u ukupan javni dug Srbije.
Garancije su, da podsetimo, postale popularne 2010. i 2011, kada je Zakonom o budžetskom sistemu javni dug ograničen na 45 odsto BDP-a, a srednjoročni fiskalni deficit na jedan odsto BDP-a. Vlasti su, umesto direktnih subvencija koje automatski povećavaju deficit, odobravale garancije za kredite javnih preduzeća, koje se u budžetu ne knjiže i ne kvare saldo na računu. U to vreme ove garancije bile su ispod crte. Čak je, zbog te netransparentnosti, početkom 2012. Međunarodni monetarni fond (MMF) prekinuo aranžman sa Srbijom.
Tako je skriveni javni dug gomilan da bi 2014. „eksplodirao”. U 2012. država je iz budžeta otplatila 3,7 milijardi dinara, 2013. još 7,9 milijardi, a 2014. 29,6 milijardi dinara. Ovaj iznos ostao je visok i u narednim godinama. U 2016. garantovani dugovi koštali su poreske obveznike 38 milijardi dinara, a ove godine tri milijarde dinara manje.
Po broju aktiviranih garancija prednjači „Srbijagas”, koji trenutno pozitivno posluje. To preduzeće je prethodnih godina delimično pravilo gubitke i zaduživalo se da bi otplatilo gas, zato što mu je država prodajne cene držala ispod nabavnih, ali i zato što je prećutno odobravala neplaćanje gasa najvećim dužnicima iz petrohemijskog kompleksa i preduzeća u restrukturiranju.
Sve u svemu, dugovi će biti otplaćivani još godinama, ali dobra vest je da iznos aktiviranih garancija u 2018. počinje da pada i da se javna preduzeća više ne zadužuju za likvidnost, plate i tekuće poslovanje – na teret države.
Država će 2018. izdati garancije javnim preduzećima u iznosu od 58,6 milijardi dinara, ali isključivo za investicije.
„Srbijagasu” će dati garancije u vrednosti od 11 milijardi dinara. Reč je o novcu koji banke treba da pozajme za izgradnju gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom, čija je vrednost 70 miliona evra, izgradnju druge faze gasovoda na trasi Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, za koji je potrebno 20 miliona.
Garanciju će položiti i „Srbija vozu” za izgradnju železničke stanice u Zemunu, za izgradnju stanične zgrade u Prokopu…
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
