Psi migranti i u planinskim selima

Stoga, pored izdvajanja oko 12 miliona dinara za delatnost azila, koji pripada komunalnom preduzeću „Čistoća”, iz gradskog budžeta se  godišnje plaća još toliko na ime naknade štete zbog ujeda pasa. I još se zapaža da je taj broj oštećenih, koji pokreću sudske postupke i posle sa gradom uglavnom sklapaju poravnanja oko iznosa naknade, u porastu. Jer, prošle godine je bilo 309, a ove do početka decembra već 390 tužbi. Svi oni naplaćuju štetu u proseku po tridesetak hiljada dinara i, da nevolja bude veća, pored napuštenih pasa počele su da ujedaju i mačke.

Tako je, prema izveštaju gradskog pravobranilaštva, jednom meštaninu sela Mrsaća kod Kraljeva, zbog ujeda ničije mačke koja je dospela u njegov golubarnik i što je „zbog toga pretrpeo fizičke i duševne bolove”, Viši sud u Kraljevu odredio isplatu iz gradske kase u iznosu od 70.000 dinara. Kako doznajemo, zbog ujeda mačaka pristiglo je u pravobranilaštvo još tužbi. Onda, gradu sličnu krivicu pripisuju i lovci, recimo, zbog štete koju su psi lutalice naneli njihovoj fazaneriji u selu Vitanovcu kod Kraljeva ili zbog toga što su napušteni psi rastrgli srnu u ataru studeničkog lovišta.

Otkud psi bez vlasnika tamo u studeničkom kraju, gde su sela i od ljudi ispražnjena? Neobjašnjiva je meštanima ta pojava čopora pasa koji tamo pristižu, osim što ih oni nazivaju „azilantima” smatrajući da su pušteni iz nekog psećeg azila.

– Poslednjih godina mi, zaista, zapažamo veliku migraciju napuštenih pasa. Stižu iz raznih gradova na ovo područje, a to utvrđujemo jer među uhvaćenima na ulicama ima i čipovanih pasa iz Novog Pazara, Raške, Ivanjice, Čačka... I ne samo iz okolnih gradova već i sa područja Beograda, recimo, nedavno smo uhvatili jednog psa čak iz Barajeva. Bio je čipovan, utvrdili smo vlasnika i on je na naš poziv brzo stigao i svog psa preuzeo – kaže Predrag Drobnjak, šef prihvatilišta u Kraljevu.

U tom prihvatilištu kao i iz više udruženja za zaštitu napuštenih pasa i mačaka dobijamo objašnjenja u kojima se, naravno, ne okrivljuju napuštene, izgladnele i nervozne životinje što ujedaju – već ljude. Posebno se okrivljuju čelnici u opštinama i gradovima koji nisu ispoštovali zakonsku obavezu o gradnji i otvaranju prihvatilišta u svojim sredinama i primeni svih mera koje ograničavaju razmnožavanje pasa i mačaka lutalica.

Ima, tvrde u pomenutim udruženjima, tu i zloupotreba od pojedinaca: najpre od ujedenih meštana, pa ispada da što je kriza veća i psi i mačke sve češće ujedaju. Tome dodaju da tamo gde prihvatilišta nema posao hvatanja i sterilisanja lutalica se prepušta privatnicima koji opet poseduju azile skromnih kapaciteta, iako to rade u po dvadesetak i više lokalnih zajednica. Tako zarad što veće zarade u jednoj opštini, primera radi, pokupe brojne pse i to shodno broju dobro naplate. Ali, umesto da ih u svoja prihvatilišta smeste, sterilišu i vrate ili udome poneki „čopor” im se, onako usput, otrgne i zaluta u drugom gradu, recimo Kraljevu ili nekoj seoskoj nedođiji pokraj Ibarske magistrale. Tvrdi se da ima i otvaranja nelegalnih malih azila iz kojih se, ponajviše putem društvenih mreža, uhvaćeni psi bez vlasnika, uz naknadu, nude i daju na usvajanje...

Bez sumnje, neaktivnost vlasti i ignorisanje primene donetih propisa iz ove oblasti glavni su uzrok za probleme pa i tako brojnih priča i optužbi za zloupotrebe koje su sada, verujemo, obiman i složen posao i za istražne organe.