Topla voda iz Obrenovca stiže do Novog Beograda

– Ka­da je sta­ri pr­o­je­kat bio ak­tu­e­lan, po­sto­jao je dru­ga­či­ji teh­nič­ko-teh­no­lo­ški kon­tekst i ni­je se do­volj­no ozbilj­no shva­ta­la si­gur­nost i bez­bed­nost snab­de­va­nja, kao i zna­čaj ener­get­ske ne­za­vi­sno­sti – ob­ja­šnja­va Alek­sić do­da­ju­ći da je no­vu stu­di­ju oprav­da­no­sti ura­dio Ino­va­ci­o­ni cen­tar Ma­šin­skog fa­kul­te­ta ko­ji je an­ga­žo­vao struč­nja­ke iz obla­sti ma­šin­stva, elek­tro­e­ner­ge­ti­ke, eko­no­mi­je i za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne…

Be­o­grad­ski si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja naj­vi­še za­vi­si od uvo­znog pri­rod­nog ga­sa, a u slu­ča­ju ve­o­ma ni­skih tem­pe­ra­tu­ra za do­gre­va­nje se ko­ri­sti ma­zut, ozna­čen kao iz­u­zet­no za­ga­đu­ju­ći ener­gent. Rad po­stro­je­nja na ovo go­ri­vo, po pri­hva­će­nim evrop­skim stan­dar­di­ma, po­sle 2021. go­di­ne je za­bra­njen.

– Neo­p­hod­no je da ima­mo mo­ćan, do­ma­ći iz­vor to­plot­ne ener­gi­je ko­ji će da po­kri­je ba­znu po­tro­šnju, a kad je hlad­no do­dat­no će­mo ko­ri­sti­mo pri­rod­ni gas. To je je­dan od ključ­nih raz­lo­ga što smo se po­no­vo vra­ti­li ide­ji ko­ja je za­po­če­ta pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja i od­lu­či­li da je oži­vi­mo uz sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je i pri­me­nju­ju­ći is­ku­stva gra­do­va po­put Pra­ga, ko­ji se na sli­čan na­čin gre­je go­to­vo če­ti­ri de­ce­ni­je – is­ti­če Alek­sić.

Ostva­re­nje pr­o­jek­ta bi, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, srp­skoj pri­vre­di mo­glo da do­ne­se po­sao vre­dan vi­še od 110 mi­li­o­na do­la­ra, zbog to­ga što će 49 od­sto po­sla bi­ti po­ve­re­no srp­skim fir­ma­ma. 

– Pre­ma idej­nom pr­o­jek­tu „Be­o­grad­ske elek­tra­ne” će na­pu­ni­ti to­plo­da­le­ko­vod iz­me­đu Obre­nov­ca i No­vog Be­o­gra­da pri­pre­mlje­nom, de­kar­bo­ni­zo­va­nom vo­dom. U TENT-u će se ta vo­da za­gre­va­ti u raz­me­nji­va­či­ma to­plo­te pre­gre­ja­nom pa­rom, ko­ja se od­u­zi­ma iz tur­bi­ne, a on­da će se to­plo­vo­dom is­po­ru­či­va­ti do to­pla­ne na No­vom Be­o­gra­du – ob­ja­šnja­va­ju u „Elek­tro­pri­vre­di Sr­bi­je” i do­da­ju da vo­da ko­ja će se za­gre­va­ti za to­plo­vod ne­ma ve­ze sa vo­dom iz Sa­ve ko­ju ova ter­mo­e­lek­tra­na ko­ri­sti u pr­o­iz­vod­nji stru­je. Vo­da ko­ja je uklju­če­na u pr­o­ces pr­o­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je vra­ća­će se u Sa­vu za­gre­ja­na kao i ra­ni­je. 

– U TENT-u A se za­vr­ša­va je­dan ener­get­ski ci­klus, od­no­sno pr­o­iz­vod­nja ener­gi­je. Ona bi se pre­ko raz­me­nji­vač­ko-pre­pump­ne sta­ni­ce „Sa­va” pre­da­va­la to­plo­da­le­ko­vo­du, a pre­pump­ne sta­ni­ce u Bo­ljev­ci­ma i Ostru­žni­ci bi pre­ba­ci­va­le ba­znu to­plot­nu ener­gi­ju do to­pla­ne No­vi Be­o­grad – pre­ci­zi­ra Alek­sić do­da­ju­ći da će kr­oz si­stem kru­ži­ti oko 60.000 ku­bi­ka vo­de, ko­li­ko ima i u po­sto­je­ćoj di­stri­bu­tiv­noj mre­ži „Be­o­grad­skih elek­tra­na”.

To­plot­ni gu­bi­ci u to­plo­da­le­ko­vo­du od TENT-a do No­vog Be­o­gra­da su, pre­ma stu­di­ji oprav­da­no­sti, ka­že, za­ne­mar­lji­vi. 

– „Elek­tra­ne” u pr­o­iz­vod­nji to­plot­ne ener­gi­je ko­ri­ste oko 92 od­sto pri­rod­nog ga­sa i oko se­dam od­sto ma­zu­ta. Ide­ja je da ener­gi­ja iz Obre­nov­ca bu­de sa­mo ba­zna ener­gi­ja do­volj­na za gre­ja­nje po­lo­vi­ne sa­da­šnjeg kon­zu­ma od 310.000 hi­lja­da sta­no­va – ka­že Alek­sić i do­da­je da je si­stem da­ljin­skog gre­ja­nja una­pre­đen i da sa­da funk­ci­o­ni­še u ni­sko­tem­pe­ra­tur­nom re­ži­mu ra­da.

Da bi se po­sto­je­će po­stro­je­nje pri­la­go­di­lo zah­te­vi­ma za is­po­ru­ku to­plot­ne ener­gi­je bi­će po­treb­no vi­še slo­že­nih za­hva­ta u TENT-u, ob­ja­šnja­va­ju u EPS-u.

– Neo­p­hod­no je in­sta­li­ra­ti raz­me­nji­va­če to­plo­te u tur­bo-ha­li i sve po­ve­za­ti u jed­nu ce­li­nu, ce­vo­vo­di­ma preč­ni­ka do jed­nog me­tra. Sve te ve­li­ke ce­vo­vo­de po­treb­no je „pr­o­vu­ći” kr­oz po­stro­je­nje ko­je ra­di, neo­p­hod­no je ugra­di­ti i ven­ti­le ko­ji­ma će se pre­ki­da­ti do­tok od tur­bi­ne do iz­me­nji­va­ča, a  tre­ba­lo bi da se ura­de i even­tu­al­ne re­kon­struk­ci­je tur­bi­na. Na ze­mlji­štu TENT-a, van kru­ga elek­tra­ne, bi­će iz­gra­đe­na to­plot­na pod­sta­ni­ca „Sa­va” – ka­žu u EPS-u.

U pr­o­ce­su pr­o­iz­vod­nje to­ple vo­de TENT će, ob­ja­šnja­va Alek­sić, pr­o­iz­vo­di­ti ma­nje stru­je, ali i znat­ne ko­li­či­ne to­plot­ne ener­gi­je.

– Sa­mo u to­ku grej­ne se­zo­ne TENT-A bi za pr­o­iz­vod­nju to­plot­ne ener­gi­je ko­ri­stio 150 me­ga­va­ta. Od to­ga bi na­sta­lo  če­ti­ri pu­ta vi­še, to jest 600 me­ga­va­ta to­plot­ne ener­gi­je ko­ja bi sti­za­la do No­vog Be­o­gra­da. Pr­o­je­kat pod­ra­zu­me­va da se EPS-u na­dok­na­di ovaj ma­njak u pr­o­iz­vod­nji elek­trič­ne ener­gi­je, ali i uz taj tr­o­šak ostva­ri­le bi se ušte­de od 43 mi­li­o­na evra go­di­šnje, iz če­ga bi se pla­ća­li ope­ra­tiv­ni tr­o­ško­vi i ot­pla­ći­va­le ra­te kre­di­ta – pre­ci­zi­ra Alek­sić za­klju­ču­ju­ći da je pr­o­je­kat po­sta­vljen ta­ko da sam se­be ot­pla­ti iz ušte­da. Ka­da se to de­si, do­da­je, mo­že se raz­mi­šlja­ti i o ko­ri­go­va­nju ce­na gre­ja­nja, a stva­ra­ju se i mo­guć­no­sti da­ljeg stra­te­škog raz­vo­ja Be­o­gra­da. 

Plan pred­u­ze­ća je, ka­že di­rek­tor „Be­o­grad­skih elek­tra­na”, da se u na­red­nom pe­ri­o­du una­pre­di in­ter­ko­nek­ci­ja iz­me­đu grej­nih pod­ruč­ja to­pla­na „No­vi Be­o­grad”, „Ko­njar­nik” i „Du­nav” i iz­gra­de „re­zer­vo­a­ri” to­plo­te na vi­še lo­ka­ci­ja u Be­o­gra­du, ta­ko da u be­ne­fi­ti­ma to­plo­da­le­ko­vo­da uži­va što ve­ći br­oj ko­ri­sni­ka.

Oni­ma ko­ji stra­hu­ju za eko­lo­ške po­sle­di­ce, Alek­sić po­ru­ču­je da stu­di­ja ni­je po­ka­za­la ne­ga­tiv­ne eko­lo­ške po­sle­di­ce u sa­mom TENT-u, i is­ti­če da će to­pla­na na No­vom Be­o­gra­du tr­o­ši­ti ma­nje ga­sa i ma­nje štet­nih ma­te­ri­ja emi­to­va­ti u va­zduh.

– Ako se stva­ri bu­du od­vi­ja­le ka­ko je pla­ni­ra­no, na­da­mo se da ra­do­vi mo­gu po­če­ti idu­će go­di­ne, naj­ka­sni­je na pr­o­le­će 2019. go­di­ne. To­plo­da­le­ko­vod bi tre­ba­lo da bu­de za­vr­šen za go­di­nu i po do dve go­di­ne, ta­ko da oče­ku­je­mo da bi već u se­zo­ni 2020. na 2021. go­di­nu bio deo si­ste­ma „Be­o­grad­skih elek­tra­na” – za­klju­ču­je Alek­sić.

Pod­zem­ne ce­vi

Idej­nim pr­o­jek­tom je pla­ni­ra­na iz­grad­nja to­plo­da­le­ko­vo­da od no­vo­be­o­grad­ske to­pla­ne do iz­la­ska iz No­vog Be­o­gra­da, i to po po­sto­je­ćoj tra­si ne­ka­da iz­gra­đe­nog i iz­be­to­ni­ra­nog ka­na­la du­gog 4,3 ki­lo­me­tra.

Ne­što vi­še od osam ki­lo­me­ta­ra me­tar­skih ce­vi ko­je su ne­kad po­lo­že­ne u ka­nal, pa iz nje­ga iz­va­đe­ne, ipak ne­će mo­ći da bu­du upo­tre­blje­ne. Zbog du­go­go­di­šnjeg pr­o­pa­da­nja, nji­ho­va naj­ve­ća vred­nost bi­lo je to što su po­sle po­pla­va 2014. go­di­ne upo­tre­blje­ne za cr­plje­nje vo­de iz ko­pa „Tam­na­va – za­pad­no po­lje”. No­vi to­plo­da­le­ko­vod du­ži­ne 28,7 ki­lo­me­ta­ra či­ni­će naj­kva­li­tet­ni­je i ener­get­ski naj­e­fi­ka­sni­je pre­di­zo­lo­va­ne ce­vi ko­je će bi­ti po­sta­vlja­ne pod ze­mljom. Ko­ri­sti­će se naj­ve­ći deo pret­hod­no za­cr­ta­ne tra­se, uklju­ču­ju­ći most pre­ko Sa­ve na­do­mak TENT-a, sa­gra­đen spe­ci­jal­no za tu na­me­nu.