Đukanović: Rusiji ne dugujem ništa

Upitan kako je Putin reagovao, Đukanović je odgovorio:

„Veoma ljubazno pitajući: ’Da li je to’, pitao je, ’zaista neophodno Crnoj Gori?’ Rekao sam da je – ne samo Crnoj Gori nego i Balkanu lišenom pouzdanih samoregulatornih mehanizama vlastite stabilnosti – neophodno da kroz evroatlantske integracije unapredi svoju bezbednost.”

A o burnim reakcijama iz Moskve na članstvo Crne Gore u NATO-u, lider DPS-a je rekao:

„Pre bih rekao da je ’preslaganje’ odnosa na globalnoj sceni, tri decenije nakon prestanka hladnog rata, dovelo do ponovnog odmeravanja snaga velikih. Za te je igre Balkan uvek bio pogodan teren. Zvanična Moskva je očito propustila da uoči da ovo više nije Crna Gora koja će, umesto za svojim, ići za interesima Srbije ili Rusije.”

Đukanović je kazao da nisu tačne tvrdnje ruskih ministara odbrane i spoljnih poslova Sergeja Šojgua i Sergeja Lavrova da nešto duguje Rusiji.

„Ne dugujem joj ništa. I to znaju svi u Moskvi koji su iole upoznati sa crnogorsko-ruskim odnosima. Posebno gospoda Lavrov i Šojgu, sa kojima sam, sticajem okolnosti, godinama imao odnose znatno bliže od oficijelnih. To se promenilo, ne mojom krivicom, jer je Moskva valjda očekivala da se odreknemo sebe zbog interesa Rusije. Moj ’dug’ prema Rusiji je to što nisam izdao Crnu Goru. Najzad, da sam ikada tokom svoje političke karijere dozvolio da me neko zadužuje, sigurno bih se danas ponašao servilno i snishodljivo. Ovako, uzdignuta čela mogu pogledati svakome u oči, i u Crnoj Gori i u Rusiji”, poručio je Đukanović.

Na pitanje je li zvanični Beograd znao šta se sprema 16. oktobra 2016, Đukanović je odgovorio da je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić „dan ili dva nakon završenih izbora u Crnoj Gori izašao sa korigovanim ocenama i informacijama prikupljenim od strane tamošnjih državnih organa”.

„Nažalost, saradnja crnogorskih i srpskih institucija bila je ispod mog očekivanja već od kraja oktobra, dakle, znatno pre završnice kampanje za predsedničke izbore u Srbiji. Već sam vam kazao da sam veoma detaljno pregledao dosije srpskih službi o onome što se Crnoj Gori spremalo i ta dokumenta su, nažalost, u veoma malom obimu dostupna crnogorskim pravosudnim organima. Iako razumem razloge nacionalne bezbednosti koji Srbiju opredeljuju da određena saznanja ostavlja za sebe, moja su očekivanja ipak bila veća; posebno imajući u vidu da sam u reakcijama predsednika Vučića prepoznavao ozbiljnu zabrinutost za posledice ovih aktivnosti po bezbednost celog regiona.”

Đukanoviću je zasmetala i sve veća zabrinutost zvaničnog Beograda za sudbinu, odnosno status Srba u Crnoj Gori.

„U politici Srbije uočavam obnovljeni paternalizam prema Srbima u regionu, pa i prema građanima Crne Gore koji se nacionalno deklarišu kao Srbi. Po mom sudu, kakav god nacionalni ili verski identitet imali, Srbi u Crnoj Gori ne mogu biti tretirani kao dijaspora, i to ne zato što su većina njih Srbi postali u političkim procesima devedesetih, nego prvenstveno zbog toga što su i oni i svi njihovi preci rođeni u Crnoj Gori.”

On je poručio da iz postojanja Srpske kuće u Crnoj Gori ne želi izvoditi negativne zaključke, jer i Crna Gora ima Crnogorsku kuću u Srbiji.

Lider DPS je ocenio da je pogrešna percepcija to što ga „deo beogradske javnosti optužuje” da je „Vučića doveo na vlast u Srbiji”.

 „Jer, niti imam moć, niti želju za tako nešto. Najzad, priroda odnosa predsednika Vučića i mene je takva da, sve i kada bismo imali te namere, jedan na drugog ne bismo mogli uticati”, kaže Đukanović.