Moskva nadigrala SAD na Bliskom istoku
Rusija je posle decenija odsustva definitivno povratila pozicije na Bliskom istoku.
Vladimir Putin je u ruskoj bazi u Siriji proglasio vojnu pobedu nad Islamskom državom (ID) dve godine od početka vojne intervencije koja je bila koliko usmerena protiv islamista toliko i za spas režima predsednika Bašara el Asada, koji je bio na ivici poraza od džihadista i proameričke opozicije.
U istom danu, Putin je u Kairu u razgovorima sa Abdelom Fatahom el Sisijem potvrdio uspon saradnje sa Egiptom, strateškim partnerom SAD. Iskoristio je priliku da se solidariše s Arapima posle provokativne odluke Donalda Trampa o Jerusalimu i približio se zemlji koja je proterivanjem hiljada sovjetskih vojnih savetnika 1973. označila kraj tadašnjim bliskoistočnim ambicijama Moskve.
Ruski predsednik zatim odlazi u Tursku, gde će sa Redžepom Tajipom Erdoganom nastaviti zbližavanje posle obaranja ruskog aviona nad Sirijom i postaviti čvršće temelje saradnje sa drugom po veličini armijom NATO.
Pozicioniranje Bliskog istoka kao regiona u kome je Rusija dramatično ojačala svoj uticaj potvrđuje se i bliskom saradnjom s Iranom i uspostavljanjem kontakata sa njegovim rivalom, Saudijskom Arabijom. Izrael je takođe visoko kotiran na diplomatskoj agendi Moskve.
Najveći prodor je ostvaren preko Sirije. Asad je ojačao poziciju i pokušava da ispuni obećanje da će povratiti kontrolu nad čitavom zemljom. On je pobednik, potvrdili su Iran, izraelski ministar odbrane, šiitski Hezbolah iz Libana, emisar UN.
Pobednik je i Iran, koji je, braneći svog šiitskog saveznika na vlasti u Damasku, uspeo da ostvari uticaj koji se širi „šiitskim polumesecom” od Teherana preko Bagdada i Damaska do BejrutaGubitnik je Amerika. Američki državni sekretar Reks Tilerson spreman je da Rusima prepusti odluku o Asadovoj sudbini, dok Kremlj ponavlja da su svi zahtevi za njegov odlazak „besmisleni”.
Administracija Donalda Trampa nesumnjivo će osporavati da je Rusija sama pobedila ID, što je tačno, ali nije spremna da se pomiri sa činjenicom da su se Rusi utvrdili na Bliskom istoku: Putin je jasno dao do znanja da u Siriji zadržava vazduhoplovnu bazu Hmejmim i pomorska postrojenja u Latakiji.
Trampov potez oko Jerusalima i zaoštravanje s Iranom su bezuspešni – mada opasni – pokušaji poravnanja gubitaka u Iraku i Siriji.
Uprkos tenzijama, Asad, Rusi i Iran se pomaljaju kao najveći pobednici rata koji su Muslimanska braća želela da iskoriste za svoje ciljeve, dok je „arapsko proleće” Zapadu dalo izgovor za pokušaj promene režima u Damasku.
Da li Trampova administracija može da spreči po Ameriku nepovoljan razvoj događaja, da se nekako nagodi sa Rusima i blokira Iran?
Ukoliko su im cilj samo bili islamisti, Amerikanci bi mogli da povuku svoje savetnike iz Sirije i proglase pobedu kao što su to učinili Asad i Putin. To je manje verovatno, jer bi takva „pobeda” značila prihvatanje poraza imajući u vidu startne ambicije: finansijsku i vojnu pomoć pobunjenicima u projektu promene režima, proterivanja Rusa iz baze u Latakiji i izolacije Teherana.
U igri su, kao i u Iraku posle povlačenja američkih vojnika 2011, veliki poslovi na obnovi Sirije, projekti vredni desetine milijardi dolara. Vašington je u prednosti nad Rusima i Irancima, čije su privrede iscrpljene sankcijama.
Sa takve platforme SAD i saveznici mogli bi da zahtevaju da se u rešenje za Siriju ugrade i njihovi interesi: postupan odlazak Asada sa vlasti, slobodni izbori, novi Ustav, garantovanje političkih i drugih prava manjinama, posebno Kurdima.
Moskva ne želi da ispusti inicijativu. Ima ambiciozni plan diplomatskog prodora oko Sirije koji će, lako može da se ispostavi, biti složeniji od vojne kampanje otvorene u novembru 2015.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
