Москва надиграла САД на Блиском истоку
Русија је после деценија одсуства дефинитивно повратила позиције на Блиском истоку.
Владимир Путин је у руској бази у Сирији прогласио војну победу над Исламском државом (ИД) две године од почетка војне интервенције која је била колико усмерена против исламиста толико и за спас режима председника Башара ел Асада, који је био на ивици пораза од џихадиста и проамеричке опозиције.
У истом дану, Путин је у Каиру у разговорима са Абделом Фатахом ел Сисијем потврдио успон сарадње са Египтом, стратешким партнером САД. Искористио је прилику да се солидарише с Арапима после провокативне одлуке Доналда Трампа о Јерусалиму и приближио се земљи која је протеривањем хиљада совјетских војних саветника 1973. означила крај тадашњим блискоисточним амбицијама Москве.
Руски председник затим одлази у Турску, где ће са Реџепом Тајипом Ердоганом наставити зближавање после обарања руског авиона над Сиријом и поставити чвршће темеље сарадње са другом по величини армијом НАТО.
Позиционирање Блиског истока као региона у коме је Русија драматично ојачала свој утицај потврђује се и блиском сарадњом с Ираном и успостављањем контаката са његовим ривалом, Саудијском Арабијом. Израел је такође високо котиран на дипломатској агенди Москве.
Највећи продор је остварен преко Сирије. Асад је ојачао позицију и покушава да испуни обећање да ће повратити контролу над читавом земљом. Он је победник, потврдили су Иран, израелски министар одбране, шиитски Хезболах из Либана, емисар УН.
Победник је и Иран, који је, бранећи свог шиитског савезника на власти у Дамаску, успео да оствари утицај који се шири „шиитским полумесецом” од Техерана преко Багдада и Дамаска до БејрутаГубитник је Америка. Амерички државни секретар Рекс Тилерсон спреман је да Русима препусти одлуку о Асадовој судбини, док Кремљ понавља да су сви захтеви за његов одлазак „бесмислени”.
Администрација Доналда Трампа несумњиво ће оспоравати да је Русија сама победила ИД, што је тачно, али није спремна да се помири са чињеницом да су се Руси утврдили на Блиском истоку: Путин је јасно дао до знања да у Сирији задржава ваздухопловну базу Хмејмим и поморска постројења у Латакији.
Трампов потез око Јерусалима и заоштравање с Ираном су безуспешни – мада опасни – покушаји поравнања губитака у Ираку и Сирији.
Упркос тензијама, Асад, Руси и Иран се помаљају као највећи победници рата који су Муслиманска браћа желела да искористе за своје циљеве, док је „арапско пролеће” Западу дало изговор за покушај промене режима у Дамаску.
Да ли Трампова администрација може да спречи по Америку неповољан развој догађаја, да се некако нагоди са Русима и блокира Иран?
Уколико су им циљ само били исламисти, Американци би могли да повуку своје саветнике из Сирије и прогласе победу као што су то учинили Асад и Путин. То је мање вероватно, јер би таква „победа” значила прихватање пораза имајући у виду стартне амбиције: финансијску и војну помоћ побуњеницима у пројекту промене режима, протеривања Руса из базе у Латакији и изолације Техерана.
У игри су, као и у Ираку после повлачења америчких војника 2011, велики послови на обнови Сирије, пројекти вредни десетине милијарди долара. Вашингтон је у предности над Русима и Иранцима, чије су привреде исцрпљене санкцијама.
Са такве платформе САД и савезници могли би да захтевају да се у решење за Сирију уграде и њихови интереси: поступан одлазак Асада са власти, слободни избори, нови Устав, гарантовање политичких и других права мањинама, посебно Курдима.
Москва не жели да испусти иницијативу. Има амбициозни план дипломатског продора око Сирије који ће, лако може да се испостави, бити сложенији од војне кампање отворене у новембру 2015.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
