Kvalitet krvi dobrovoljnih davalaca pod znakom pitanja
Smrt žene iz Vojvodine, koja je transfuzijom zaražena HIV-om, podigao je na noge mnoge, zabrinute zbog kvaliteta krvi koju primaju u bolnicama. Međutim, dr Olivera Savić, pomoćnik direktora za medicinske poslove Instituta za transfuziju krvi Srbije, kaže da nema razloga za paniku jer se krv svakog dobrovoljnog davaoca detaljno proverava testovima, koji su isti širom sveta.
– Reč je o veoma neprijatnom događaju koji je izazvao veliko interesovanje javnosti. Nažalost, ovakve stvari se dešavaju svuda u svetu, ali razloga za paniku nema, jer su naši pacijenti bezbedni. U Institutu za transfuziju krv se proverava testovima najsavremenije generacije – objašnjava dr Savić.
Međutim, ovaj slučaj je specifičan zbog toga što je, kada je reč o HIV-u, neophodno da prođe između četiri i 12 nedelja da bi organizam stvorio dovoljan broj antitela koja mu se suprotstavljaju i da bi ovi ovaj virus bio prepoznat u laboratoriji. Reč je o takozvanom periodu prozora, tokom kojeg je zaražena osoba u stanju da prenese bolest, ali virus još ne može da bude otkriven bilo kojom poznatom metodom.
Dr Savić objašnjava da se svaki uzorak krvi testira na prisustvo sifilisa, hepatitisa B, hepatitisa C i HIV-a. Veoma retko se dešava da rezultati ovog testiranja budu pozitivni na bilo koju pobrojanu bolest. Procenat zaraženih uzoraka, napominje naša sagovornica, manji je od 0,043 odsto, što pokazuje da su naši građani izuzetno savesni i veoma odgovorno ispunjavaju upitnike koje dobijaju pre davanja krvi.
Naime, svaki dobrovoljni davalac, pre nego što sedne u stolicu kako bi dao krv, mora da ispuni upitnik, koji sadrži niz pitanja. Davaoci imaju obavezu da odgovore na pitanja da li su odmorni, da li su vadili zub u proteklih sedam dana, ali i da pobroje svaki oblik rizičnog ponašanja tokom poslednjih šest meseci.
– U rizično ponašanje ne spada samo nezaštićen seksualni odnos sa nepoznatim partnerom, već se moraju navesti sve vrste manjih hirurških intervencija, tetoviranje ili stavljanje pirsinga. Svi takvi davaoci privremeno se isključuju dok ne prođe period nakon kojeg je moguće utvrditi postojanje određenog virusa ili bolesti u organizmu – objašnjava dr Savić, uz napomenu da svaki lekar ima pravo da vrati davaoca krvi ukoliko proceni da postoji neki rizik.
Takođe, svaki dobrovoljni davalac, bez obzira na to koliko je puta dao krv, svaki put iznova popunjava pomenuti upitnik.
Kada je reč o nemilom događaju u Novom Sadu, zaražena krv uzeta je od redovnog dobrovoljnog davaoca, koji najverovatnije nije znao da je zaražen, niti je bio svestan rizičnog ponašanja.
Dr Olivera Savić napominje da se ovakvi slučajevi veoma retko dešavaju, a da je u Vojvodini sličan scenario poslednji put zabeležen 1985. godine, kada se HIV i pojavio u ovom delu naše zemlje.
Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine već su objavili da nije bilo propusta u radu zdravstvenih službenika kada je o ovom slučaju reč. Procedura je poštovana jer je uzeti uzorak krvi testiran i pokazivao je negativan rezultat. Nakon što je utvrđeno da je pacijentkinja zaražena transfuzijom, zdravstveni radnici su obavestili davaoca da je zapravo on nosilac HIV-a.
Zbog tajnosti podataka o pacijentu zdravstveni službenici nisu želeli da otkriju u kojoj je zdravstvenoj ustanovi lečena žena koja je zaražena HIV-om.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
