Квалитет крви добровољних давалаца под знаком питања
Смрт жене из Војводине, која је трансфузијом заражена ХИВ-ом, подигао је на ноге многе, забринуте због квалитета крви коју примају у болницама. Међутим, др Оливера Савић, помоћник директора за медицинске послове Института за трансфузију крви Србије, каже да нема разлога за панику јер се крв сваког добровољног даваоца детаљно проверава тестовима, који су исти широм света.
– Реч је о веома непријатном догађају који је изазвао велико интересовање јавности. Нажалост, овакве ствари се дешавају свуда у свету, али разлога за панику нема, јер су наши пацијенти безбедни. У Институту за трансфузију крв се проверава тестовима најсавременије генерације – објашњава др Савић.
Међутим, овај случај је специфичан због тога што је, када је реч о ХИВ-у, неопходно да прође између четири и 12 недеља да би организам створио довољан број антитела која му се супротстављају и да би ови овај вирус био препознат у лабораторији. Реч је о такозваном периоду прозора, током којег је заражена особа у стању да пренесе болест, али вирус још не може да буде откривен било којом познатом методом.
Др Савић објашњава да се сваки узорак крви тестира на присуство сифилиса, хепатитиса Б, хепатитиса Ц и ХИВ-а. Веома ретко се дешава да резултати овог тестирања буду позитивни на било коју побројану болест. Проценат заражених узорака, напомиње наша саговорница, мањи је од 0,043 одсто, што показује да су наши грађани изузетно савесни и веома одговорно испуњавају упитнике које добијају пре давања крви.
Наиме, сваки добровољни давалац, пре него што седне у столицу како би дао крв, мора да испуни упитник, који садржи низ питања. Даваоци имају обавезу да одговоре на питања да ли су одморни, да ли су вадили зуб у протеклих седам дана, али и да поброје сваки облик ризичног понашања током последњих шест месеци.
– У ризично понашање не спада само незаштићен сексуални однос са непознатим партнером, већ се морају навести све врсте мањих хируршких интервенција, тетовирање или стављање пирсинга. Сви такви даваоци привремено се искључују док не прође период након којег је могуће утврдити постојање одређеног вируса или болести у организму – објашњава др Савић, уз напомену да сваки лекар има право да врати даваоца крви уколико процени да постоји неки ризик.
Такође, сваки добровољни давалац, без обзира на то колико је пута дао крв, сваки пут изнова попуњава поменути упитник.
Када је реч о немилом догађају у Новом Саду, заражена крв узета је од редовног добровољног даваоца, који највероватније није знао да је заражен, нити је био свестан ризичног понашања.
Др Оливера Савић напомиње да се овакви случајеви веома ретко дешавају, а да је у Војводини сличан сценарио последњи пут забележен 1985. године, када се ХИВ и појавио у овом делу наше земље.
Из Института за јавно здравље Војводине већ су објавили да није било пропуста у раду здравствених службеника када је о овом случају реч. Процедура је поштована јер је узети узорак крви тестиран и показивао је негативан резултат. Након што је утврђено да је пацијенткиња заражена трансфузијом, здравствени радници су обавестили даваоца да је заправо он носилац ХИВ-а.
Због тајности података о пацијенту здравствени службеници нису желели да открију у којој је здравственој установи лечена жена која је заражена ХИВ-ом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
