Dodik ne može sam zaustaviti put BiH u NATO
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nakon što je Skupština RS sredinom oktobra ove godine usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti, iz Banjaluke su se usprotivili daljoj primeni programa Akcioni plan za članstvo (MAP) u NATO. On dotad nije bio osporavan, već je postojalo političko opredeljenje svih u BiH za aktiviranje programa MAP-a, koji je predvorje članstva u NATO-u.
Iznenadnu promenu saglasnosti sa ovim vidom saradnje sa zapadnom alijansom izneo je prekjuče Milorad Dodik, predsednik RS. Iz Sarajeva poručuju da je to prazna priča koja ne može imati posledice, dok se opozicija u Srpskoj ne oglašava, ali teško da će tek tako slediti Dodika u ovom pitanju.
Dodik je nameru da obustavi primenu MAP-a objasnio „otimanjem kasarni”. Reč je, naime, o nedavnim odlukama suda u Sarajevu kojima je naloženo da jedan vojni objekat u Han Pijesku bude preknjižen kao imovina BiH, čemu se RS protivi. To je jedna od devetnaest lokacija smeštenih u RS koje su obeležene kao potrebne za rad Oružanih snaga BiH, pa se zahteva njihovo preknjižavanje.
Ujedno, uslov za aktiviranje MAP-a (svojevrsni skup reformi u raznim oblastima) već sedam godina jeste knjiženje perspektivne vojne imovine na BiH.
Zahtev za aktiviranje MAP-a podnet je 2009, tri godine nakon što je BiH pristupila Partnerstvu za mir. Zahtev je podnet, uslovi ispostavljeni, o aktiviranju će odlučiti NATO, a potom bi trebalo da uslede reforme koje potpadaju pod ingerencije svih nivoa vlasti u BiH.
Može li Dodik u ovom trenutku zaustaviti aktiviranje ili primenu MAP-a? Ovaj stepen saradnje sa NATO-om dosad uglavnom nije osporavan iz Banjaluke, odakle je zastupana politika da RS ne želi vojnu granicu na Drini, pa se sledstveno odbija punopravno učlanjenje u zapadnu vojno-političku alijansu.
„Može se zaustaviti mnogo toga. MAP podrazumeva razne oblasti. RS je pristala na MAP. Legitimno je i odustati, ali treba reći u kojim elementima, gde se prestaje sa saradnjom i kako. Postoji mogućnost da RS, kao subjekt odnosa, nešto ne ostvaruje, u tom slučaju ni BiH ne ostvaruje. Ali jedno su izjave predsednika, a drugo odluke institucija”, rekao nam je Miloš Šolaja, profesor na FPN u Banjaluci.
Sarajevo aktivno agituje za aktiviranje MAP-a, kao i članstvo u NATO-u, i to opredeljenje izražavaju i bošnjački i hrvatski političari. Dodik je u četvrtak nakon sastanka sa Draganom Čovićem rekao da razume takav stav HDZ-a BiH jer oni slede praksu Hrvatske.
Predstavnici bošnjačkih partija navode da „put u NATO ne može da zavisi od RS”, te napominju da je to nadležnost Predsedništva BiH. Dodikovu izjavu vide kao „predizbornu kampanju”.
Malo je verovatno da će opozicija u RS, koja je deo vlasti u institucijama BiH u Sarajevu, podržati promenu Dodikovog stava prema MAP-u, imajući u vidu da nisu bili ni deo većine koja je izglasala i samu Deklaraciju o neutralnosti. Oni su skretali pažnju na to da se treba sagledati i uloga mirovnih snaga u BiH koje su tu u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Opozicioni lideri, takođe, godinama ponavljaju da u pogledu članstva treba pratiti politiku Beograda.
Dodik, pak, očekuje da se svi moraju pridržavati slova Deklaracije, pa je, najavivši protivljenje daljoj primeni programa MAP-a, rekao da su svi srpski predstavnici u obavezi da se pridržavaju skupštinske odluke. Kritičari Deklaracije o vojnoj neutralnosti neretko su podsećali na ranije odluke i same Republike Srpske, kao i srpskih predstavnika u Sarajevu, kojima je deceniju izražavana podrška ne samo za aktiviranje programa MAP-a već i za članstvo u NATO-u, između ostalog i kroz Zakon o odbrani BiH, koji predviđa učlanjenje u zapadnu vojnu alijansu.
Da li Deklaracija o vojnoj neutralnosti podrazumeva i obavezu svih srpskih zvaničnika protivljenju primeni MAP-a? Za Mladena Bosića, zamenika predsedavajućeg parlamenta BiH, izjava Dodika jedna je u nizu onih koje „nemaju suštinu i posledice”. Bosić ne vidi način na koji će Dodik tehnički sprečiti primenu MAP-a. Pojašnjava da bi Dodik „tu inicijativu trebalo da sprovede kroz institucije BiH i RS”.
Kao i Crna Gora, BiH je 2010. na samitu NATO-a u Talinu dobila MAP kao predstepenicu za eventualno članstvo u alijansi, kada je definisano da će program biti aktiviran nakon što se ispune zahtevi, to jest najpre knjiženje perspektivne vojne imovine na BiH.
„Bilo je i tada jasno da BiH nije kredibilna. MAP je suspendovan istog dana kada nam je i dodeljen, odlukom zemalja NATO-a. Dodik nije rekao ništa novo”, veruje Ana Trišić Babić, bivša šefica koordinacionog tima NATO-a za BiH.
Vojna imovina bila je kamen spoticanja i pre nego što su pre pet godina svi važni politički lideri u BiH postigli dogovor o načinu knjiženja vojne i državne imovine, na kom Srpska otada insistira. Interes da se sprovede taj politički dogovor nije postojao u Sarajevu.
Iz Ministarstva odbrane BiH nedavno su rekli da očekuju da do kraje godine bude aktiviran MAP. Argumentuju da je uknjiženo trideset vojnih lokacija, kao i jedna u RS. Ali, iz RS je ranije rečeno da su entiteti vlasnici imovine i da vojna lokacija u Han Pijesku neće biti uknjižena na BiH bez obzira na sudsku odluku.
Iz štaba NATO-a u Sarajevu ponavljaju da nikog ne teraju da im se pridruži. Navode da je to suverena odluka svake zemlje. Dodaju da će nastaviti pružati podršku BiH u njenom „dugoročnom spoljnopolitičkom cilju punih evroatlantskih integracija”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
