Додик не може сам зауставити пут БиХ у НАТО

Захтев за активирање МАП-а поднет је 2009, три године након што је БиХ приступила Партнерству за мир. Захтев је поднет, услови испостављени, о активирању ће одлучити НАТО, а потом би требало да уследе реформе које потпадају под ингеренције свих нивоа власти у БиХ.

Може ли Додик у овом тренутку зауставити активирање или примену МАП-а? Овај степен сарадње са НАТО-ом досад углавном није оспораван из Бањалуке, одакле је заступана политика да РС не жели војну границу на Дрини, па се следствено одбија пуноправно учлањење у западну војно-политичку алијансу.

„Може се зауставити много тога. МАП подразумева разне области. РС је пристала на МАП. Легитимно је и одустати, али треба рећи у којим елементима, где се престаје са сарадњом и како. Постоји могућност да РС, као субјект односа, нешто не остварује, у том случају ни БиХ не остварује. Али једно су изјаве председника, а друго одлуке институција”, рекао нам је Милош Шолаја, професор на ФПН у Бањалуци.

Сарајево активно агитује за активирање МАП-а, као и чланство у НАТО-у, и то опредељење изражавају и бошњачки и хрватски политичари. Додик је у четвртак након састанка са Драганом Човићем рекао да разуме такав став ХДЗ-а БиХ јер они следе праксу Хрватске.

Представници бошњачких партија наводе да „пут у НАТО не може да зависи од РС”, те напомињу да је то надлежност Председништва БиХ. Додикову изјаву виде као „предизборну кампању”.

Мало је вероватно да ће опозиција у РС, која је део власти у институцијама БиХ у Сарајеву, подржати промену Додиковог става према МАП-у, имајући у виду да нису били ни део већине која је изгласала и саму Декларацију о неутралности. Они су скретали пажњу на то да се треба сагледати и улога мировних снага у БиХ које су ту у складу са Дејтонским споразумом. Опозициони лидери, такође, годинама понављају да у погледу чланства треба пратити политику Београда.

Додик, пак, очекује да се сви морају придржавати слова Декларације, па је, најавивши противљење даљој примени програма МАП-а, рекао да су сви српски представници у обавези да се придржавају скупштинске одлуке. Критичари Декларације о војној неутралности неретко су подсећали на раније одлуке и саме Републике Српске, као и српских представника у Сарајеву, којима је деценију изражавана подршка не само за активирање програма МАП-а већ и за чланство у НАТО-у, између осталог и кроз Закон о одбрани БиХ, који предвиђа учлањење у западну војну алијансу.

Да ли Декларација о војној неутралности подразумева и обавезу свих српских званичника противљењу примени МАП-а? За Младена Босића, заменика председавајућег парламента БиХ, изјава Додика једна је у низу оних које „немају суштину и последице”. Босић не види начин на који ће Додик технички спречити примену МАП-а. Појашњава да би Додик „ту иницијативу требало да спроведе кроз институције БиХ и РС”.

Као и Црна Гора, БиХ је 2010. на самиту НАТО-а у Талину добила МАП као предстепеницу за евентуално чланство у алијанси, када је дефинисано да ће програм бити активиран након што се испуне захтеви, то јест најпре књижење перспективне војне имовине на БиХ.

„Било је и тада јасно да БиХ није кредибилна. МАП је суспендован истог дана када нам је и додељен, одлуком земаља НАТО-а. Додик није рекао ништа ново”, верује Ана Тришић Бабић, бивша шефица координационог тима НАТО-а за БиХ.

Војна имовина била је камен спотицања и пре него што су пре пет година сви важни политички лидери у БиХ постигли договор о начину књижења војне и државне имовине, на ком Српска отада инсистира. Интерес да се спроведе тај политички договор није постојао у Сарајеву.

Из Министарства одбране БиХ недавно су рекли да очекују да до краје године буде активиран МАП. Аргументују да је укњижено тридесет војних локација, као и једна у РС. Али, из РС је раније речено да су ентитети власници имовине и да војна локација у Хан Пијеску неће бити укњижена на БиХ без обзира на судску одлуку.

Из штаба НАТО-а у Сарајеву понављају да никог не терају да им се придружи. Наводе да је то суверена одлука сваке земље. Додају да ће наставити пружати подршку БиХ у њеном „дугорочном спољнополитичком циљу пуних евроатлантских интеграција”.