Udar SAD na slobodu interneta
Uprkos žestokom protivljenju javnosti, američka komisija za telekomunikacije ukinula je uredbu koju mnogi nazivaju „prvim amandmanom interneta” jer je, nalažući provajderima da jednako tretiraju sav sadržaj, garantovala slobodu govora na mreži. Da dočaraju Amerikancima kako bi moglo da im izgleda surfovanje u budućnosti, pojedini komentatori opisuju kako ono izgleda u Kini: neki sajtovi se učitavaju u sekundi, a drugi nepodnošljivo sporo ili se uopšte ne otvaraju. Kao što Kinezi mogu samo da pretpostavljaju da je razlog cenzura, tako će i Amerikanci nagađati da li internet koči zato što neko nije platio „digitalnu putarinu”.
Glasajući za ukidanje uredbe iz vremena prethodne vlade, republikanci su ukinuli takozvanu neutralnost interneta, što liberalni mediji ocenjuju kao dosad najteži udarac Trampove administracije demokratiji. Kažu da je Amerika prodala slobodu govora, jer će brz protok biti obezbeđen onima koji mogu da plate. Dok je komisija zasedala, građani su protestovali sa parolama: „Ne pravite od interneta privatni autoput” i „Ne ugrožavajte nam demokratiju – to je posao Rusije”. Da ironija bude veća, dok su oni branili slobodu interneta od SAD, NATO generali su upozorili da je ruska mornarica pretnja za optičke kablove interneta u Atlantiku.
Pod neutralnim internetom podrazumeva se da pružaoci usluge (ISP kompanije) sav saobraćaj tretiraju jednako. Uredba usvojena za Obaminog mandata stavila je provajdere interneta u istu ravan kao distributere struje i vode, zabranjujući zloupotrebu infrastrukture. Kao što „Dženeral elektrik” ne može da ugasi struju dok se emituje šou Dejvida Letermana, iako je interesima povezan sa konkurentskom emisijom, ni „Komast” do sada nije smeo da favorizuje svoj striming servis u odnosu na konkurentski „Netfliks”. Zagovornici otvorenog interneta upozoravaju da bez ovog principa postoji opasnost od cenzure i da će usluga poskupeti. Organizacije civilnog društva i pojedini kongresmeni opisuju neutralnost interneta kao pitanje rasne, socijalne i ekonomske pravde i naglašavaju da je slobodan internet ljudsko pravo bez koga danas nema građanskog otpora.
Kritičari kažu da je komisija dala odrešene ruke provajderima da političkoj i privrednoj eliti omoguće protok sadržaja najmodernijim auto-putevima koje će ovi skupo plaćati, dok će male kompanije morati da se zadovolje prašnjavim sokacima interneta. Takođe kažu da je ovo opasan presedan za druge zemlje koje bi poželele da uspostave čvršću kontrolu nad internetom ili da prepuste nadzor korporacijama. Dok protivnici tvrde da će ukidanje uredbe ugušiti inovacije i konkurenciju, šef komisije Adžit Pai, kog je Donald Tramp imenovao u januaru, uverava da je uredba podrivala inovacije.
U SAD se polemika velikim delom fokusirala na štetu za potrošače koji će verovatno plaćati više, a sadržaj će im krojiti provajderi koji će moći da odlučuju šta je važno na internetu i da blokiraju sadržaj koji im se iz bilo kog razloga ne sviđa. Korisnici nemaju mnogo izbora jer samo 8,6 odsto Amerikanaca može da bira provajdera. Cenzura će više pogoditi republikanske birače jer su ruralna područja slabije povezana.
Vladimir Radunović, direktor za elektronsku diplomatiju u nevladinoj švajcarskoj fondaciji Diplo, kaže za „Politiku” da efekat ove odluke može biti još veća dominacija velikih provajdera onlajn usluga, poput „Netfliksa”, „Gugla” i „Fejsbuka” koji će moći da priušte da njihova usluga u visokom kvalitetu stiže do krajnjih korisnika, dok neki manji servisi ili servisi u nastajanju, a koji bi mogli biti revolucionarni, možda neće uspeti da zažive jer ne mogu da priušte da ih internet provajderi plasiraju do korisnika.
„Ako govorimo o efektima na druge zemlje, Amerika ima specifično telekomunikaciono okruženje i njihova politička rešenja ne mogu se preliti na druge zemlje, iako svakako mogu uticati na trendove. Nakon dugogodišnje debate, međutim, vidimo da su se u mnogim zemljama već formirala određena pravila, pa tako Evropa već ima regulativu u korist neutralnosti iz 2015. godine, a Indija na primer svoju koja je još jasnija i oštrija u istom smeru. Srbija, nažalost, nema zakonske odrednice po ovom pitanju i malo je verovatno da će se i u novom zakonu o elektronskim komunikacijama naći klauzula koja prati evropsku regulativu, ali je ipak realno očekivati da će nacionalni regulator RATEL postupati u skladu sa propisima evropske mreže regulatora BEREK, čiji je član posmatrač”, kaže Radunović.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
