Удар САД на слободу интернета
Упркос жестоком противљењу јавности, америчка комисија за телекомуникације укинула је уредбу коју многи називају „првим амандманом интернета” јер је, налажући провајдерима да једнако третирају сав садржај, гарантовала слободу говора на мрежи. Да дочарају Американцима како би могло да им изгледа сурфовање у будућности, поједини коментатори описују како оно изгледа у Кини: неки сајтови се учитавају у секунди, а други неподношљиво споро или се уопште не отварају. Као што Кинези могу само да претпостављају да је разлог цензура, тако ће и Американци нагађати да ли интернет кочи зато што неко није платио „дигиталну путарину”.
Гласајући за укидање уредбе из времена претходне владе, републиканци су укинули такозвану неутралност интернета, што либерални медији оцењују као досад најтежи ударац Трампове администрације демократији. Кажу да је Америка продала слободу говора, јер ће брз проток бити обезбеђен онима који могу да плате. Док је комисија заседала, грађани су протестовали са паролама: „Не правите од интернета приватни аутопут” и „Не угрожавајте нам демократију – то је посао Русије”. Да иронија буде већа, док су они бранили слободу интернета од САД, НАТО генерали су упозорили да је руска морнарица претња за оптичке каблове интернета у Атлантику.
Под неутралним интернетом подразумева се да пружаоци услуге (ИСП компаније) сав саобраћај третирају једнако. Уредба усвојена за Обаминог мандата ставила је провајдере интернета у исту раван као дистрибутере струје и воде, забрањујући злоупотребу инфраструктуре. Као што „Џенерал електрик” не може да угаси струју док се емитује шоу Дејвида Летермана, иако је интересима повезан са конкурентском емисијом, ни „Комаст” до сада није смео да фаворизује свој стриминг сервис у односу на конкурентски „Нетфликс”. Заговорници отвореног интернета упозоравају да без овог принципа постоји опасност од цензуре и да ће услуга поскупети. Организације цивилног друштва и поједини конгресмени описују неутралност интернета као питање расне, социјалне и економске правде и наглашавају да је слободан интернет људско право без кога данас нема грађанског отпора.
Критичари кажу да је комисија дала одрешене руке провајдерима да политичкој и привредној елити омогуће проток садржаја најмодернијим ауто-путевима које ће ови скупо плаћати, док ће мале компаније морати да се задовоље прашњавим сокацима интернета. Такође кажу да је ово опасан преседан за друге земље које би пожелеле да успоставе чвршћу кoнтролу над интернетом или да препусте надзор корпорацијама. Док противници тврде да ће укидање уредбе угушити иновације и конкуренцију, шеф комисије Аџит Паи, ког је Доналд Трамп именовао у јануару, уверава да је уредба подривала иновације.
У САД се полемика великим делом фокусирала на штету за потрошаче који ће вероватно плаћати више, а садржај ће им кројити провајдери који ће моћи да одлучују шта је важно на интернету и да блокирају садржај који им се из било ког разлога не свиђа. Корисници немају много избора јер само 8,6 одсто Американаца може да бира провајдера. Цензура ће више погодити републиканске бираче јер су рурална подручја слабије повезана.
Владимир Радуновић, директор за електронску дипломатију у невладиној швајцарској фондацији Дипло, каже за „Политику” да ефекат ове одлуке може бити још већа доминација великих провајдера онлајн услуга, попут „Нетфликса”, „Гугла” и „Фејсбука” који ће моћи да приуште да њихова услуга у високом квалитету стиже до крајњих корисника, док неки мањи сервиси или сервиси у настајању, а који би могли бити револуционарни, можда неће успети да заживе јер не могу да приуште да их интернет провајдери пласирају до корисника.
„Ако говоримо о ефектима на друге земље, Америка има специфично телекомуникационо окружење и њихова политичка решења не могу се прелити на друге земље, иако свакако могу утицати на трендове. Након дугогодишње дебате, међутим, видимо да су се у многим земљама већ формирала одређена правила, па тако Европа већ има регулативу у корист неутралности из 2015. године, а Индија на пример своју која је још јаснија и оштрија у истом смеру. Србија, нажалост, нема законске одреднице по овом питању и мало је вероватно да ће се и у новом закону о електронским комуникацијама наћи клаузула која прати европску регулативу, али је ипак реално очекивати да ће национални регулатор РАТЕЛ поступати у складу са прописима европске мреже регулатора БЕРЕК, чији је члан посматрач”, каже Радуновић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
