Mini hidroelektrane zaustavljaju vodu i – pastrmke

Praktično, sve što su radili više od 60 godina, po rečima profesora dr Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta, imalo je za cilj očuvanje prirodnih vrednosti tog područja. Upravo zbog toga, a i suočeni sa negativnim ekološkim efektima MHE, odbili su sve zahteve privatnih kompanija koje su želele da prave takve objekte u zaštićenom području na Gvozdačkoj reci. Međutim, Vlada Republike Srbije je donela jedan zaključak kojim je ovlastila Republičku direkciju za imovinu da proda privrednom društvu MHE „Karaula” 162 kvadratna metra zemljišta u SRP „Goč-Gvozdac”. Upravljač, to jest Šumarski fakultet, o tome nije obavešten zbog čega su rešili da se obrate vladi sa molbom da se revidiraju neke odluke.

Pitanje je i zašto se koncesije uglavnom dodeljuju privatnim licima. U svetu ima primera da njima upravlja i lokalna zajednica i tako proizvodi struju za svoje potrebe.

U bistrim, čistim i brzim vodama Srbije žive potočne pastrmke, kraljice naših planinskih potoka i reka koje su pogodne i za MHE.

– Ti mali vodotoci su naše genetsko blago na koje treba posebno obratiti pažnju i čuvati ga – ističe profesor dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu i dodaje da Srbija ima 11 varijeteta koji ne žive nigde više, tako da zaštita biološke raznovrsnosti daje zakonski osnov da se reke zaštite i spreči gradnja.

Primećujemo da su zakonom predviđene „riblje staze” koje treba da obezbede ribama da nesmetano plivaju uzvodno i nizvodno od pregradnog mesta.

– Pastrmke tuda ne idu. One su teritorijalna a ne migratorna vrsta – napominje profesor Simonović uz opasku da ni na jednoj od staza koje postoje nije video ribu koja migrira. Riblje staze su zasute nanosom, ili u njima nema vode ili su kaskade toliko velike da naš riblji svet to ne može da savlada. To su dakle objekti potpuno nefunkcionalni, napravljeni da ispune formu.

Srbija je najsiromašnija zemlja na Balkanu kada su u pitanju domicilne, površinske vode. One čine samo osam odsto, ostalo su tranzitne. To je još jedan od razloga da se daleko odgovornije i brižnije odnosimo prema tom osnovnom resursu.

– Naše brdsko-planinske reke u kojima mogu da žive pastrmke nisu duže od 10 do 15 kilometara. Na tako malom toku se postavi po nekoliko turbina, što zbirno jako negativno utiče na živi svet. Ovo je problem koji muči sve od Slovenije do Grčke jer je u planu 2.800 brana od kojih bi 37 odsto bilo u zaštićenim zonama prirode, kako je nedavno pisao britanski „Gardijan” – upozorava prof. dr Simonović.

Uz sve rečeno treba dodati i to da naša država stimuliše proizvođače obnovljivih izvora energije, to jest EPS, u roku od 12 godina od trenutka kada se pusti turbina MHE u rad, otkupljuje električnu energiju po većoj ceni. Razliku između regularne i povlašćene cene plaćaju građani. Ta nadoknada iznosi 0,093 dinara po kilovat-času. Što znači, po rečima Dušana Mitića, dipl. inž. elektrotehnike i odbornika u Skupštini grada Pirota, da oni koji troše 500 kilovat-časova dodatno izdvoje 46,5 dinara. Cena je proračunata tako da stimuliše investitore kako bi oni svoje investicije isplatili.

– Forsiranje koncepta MHE nije odraz javnog interesa, a to znači većine stanovništva Srbije, nego isključivo pojedinaca i interesnih grupa. Uvek kada privatni interes počne da dominira nad javnim to je jedan od indikatora moguće korupcije – zaključio je na kraju razgovora dekan Šumarskog fakulteta.