Novo odelo Doma Mike Alasa

Biće to ujedno prvo „presvlačenje” ovog zdanja od 1968. ali će fasada sada biti najpribližnija prvobitnom izgledu zahvaljujući arhivskim fotografijama koje su u međuvremenu postale dostupne istraživačima. Otkrio ih je sa svojim saradnicima Rade Mrlješ, arhitekta konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Prethodnu restauraciju je 1968, na stogodišnjicu Alasovog rođenja, radila arhitekta Branka Bremec, sledeći arhivski crtež projektanta Petra Bajalovića, kao i jedine dve do tada postojeće fotografije kuće, obe iz 1921. godine. Nastale su u trenutku kad je Sunce bilo u zenitu i zbog senke koja je pala dosta toga se nije videlo na fasadi”, navodi Mrlješ.

Dok s ekipom „Politike” stoji ispred gradilišta, ovaj tridesetčetvorogodišnji stručnjak prilaže požuteli snimak iz 1921. na kojem senka prekriva dekoraciju ispod balkona (podgled) i deo ornamentike iznad balkonskih vrata. Zato Bremec, čije delo danas s dužnim pijetetom baštini i dopunjuje naš sagovornik, nije mogla da stekne celovit uvid. A onda su Mrlješ i njegovi saradnici ove godine otkrili tri arhivske fotografije Doma Mike Alasa iz fonda pukovnika Jeremije Stanojevića, nastale tridesetih godina 20. veka, a publikovane četiri decenije kasnije.

Ovi snimci, koje je Zavodu ustupio Muzej grada Beograda, pokazali su da je senka iz 1921. skrila ornamente u obliku trske, vodenih trava i bambusa, smeštene iznad ženske glave i crveno-belog kružnog šahovskog polja. Ti detalji pri rekonstrukciji iz 1968. nisu se više nalazili na fasadi. Takođe, podgled nije bio, kao što se mislilo, ispupčen već – udubljen. Zbog toga je kompletno rekonstruisan, a akademski vajari Miloš Komad i Stanislav Antonić su nedavno izlili nedostajuće ornamente koji su takođe vraćeni. Još jedan „zasenčeni” detalj je ponovo na fasadi – gunjasta obrada iznad dva prozora.

„Doprinos Mike Alasa oblikovanju fasade i enterijera kuće je neminovan. Svi floralni elementi na zdanju su inspirisani vodenim svetom – lokvanji, ribe, trska... Zbog toga se ovaj tip secesije smatra raritetnim u Beogradu. Kuća je za spomenik kulture prevashodno utvrđena zbog istorijskog značaja, ali je jasno da ima i izvanredne stilske vrednosti”, navodi Mrlješ, dok pokazuje dvokrilna ulazna vrata na kojima su u drvetu izrezbarena dva šarana. Osmišljeni takođe po zamisli velikog naučnika, oni ukazuju na njegovu pasiju prema ribarstvu zbog koje je i stekao nadimak.

Šta je iza tih vrata, ostaće nažalost nedostupno pogledima znatiželjnika jer, kako kaže Mrlješ, autentični enterijer kuće – koja je inače u privatnom vlasništvu – nije sačuvan dok davno započeti radovi na obimnoj rekonstrukciji unutrašnjosti još nisu završeni.

Nasuprot tome, spolja radnici vredno šmirglaju udubljenja na fasadi. Pergaše nutne, kako se kaže u žargonu struke. S druge strane kaldrme Kosančićevog venca, odakle puca pogled na beogradske reke, naslagane su drvene palete i građevinski materijal. Nedaleko odatle je i bista Mike Alasa, ispred koje se isprečila radnička baraka. Kad se radovi završe, oči naučnika ovekovečenog u bronzi će umesto limenog zida gledati na obnovljenu fasadu njegovog doma.