Evropski put između regate i paketa

Kako je u petak rečeno agenciji Beta u diplomatskim izvorima u Briselu, pored srpske premijerke Ane Brnabić, na večeru kod Mogerinijeve pozvani su i premijeri Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova i Makedonije. Oni će sigurno imati šta da kažu o tom dokumentu, ali prilično je očigledno da kandidatima koji su dalje odmakli na putu ka EU odgovara da Balkan ide u više brzina, dok oni na začelju šansu za brže članstvo vide ako budu tretirani u bloku sa uspešnijim komšijama.

Postoji, navodno, i model 2+2+2, po kojem prvu grupu za prijem čine Srbija i Crna Gora, drugu Makedonija i Albanija, a treću BiH i delimično priznato Kosovo. Potpredsednica Kluba zastupnika Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Tanja Fajon, u izjavi za TV1, koje su prenele sarajevske „Vijesti”, međutim, kaže da je njoj poznato da se spominju dva scenarija. „Jedan prema kome bi svaka država na osnovu vlastitih rezultata napredovala, tzv. regata pristup, i drugi prema kojem bi se države zapadnog Balkana istovremeno pridružile EU”, rekla je ona prošle nedelje.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja uveren je da, kada se govori o paketu za prijem u EU, misli se i na Tursku. Zbog toga, nikako ne bi trebalo pristajati na tu opciju. „Uplitanje Turske u paket odgovara onima koji ne žele proširenje u ovom momentu. U EU ima takvih, i oni tu ideju maskiraju time što kažu: ’Nećemo jednog po jednog, šta znači primiti zemlju od 660.000 stanovnika?’ Misle, naravno, na Crnu Goru koja je najdalje odmakla na evropskom putu”, objašnjava Crnobrnja.

Prema navodima briselskog portala „Politiko”, upravo zbog svoje trenutne pozicije, Crnoj Gori ne odgovara da je stavljaju u isti koš sa Srbijom. „Mi smo u procesu mnogo duže i skoro završavamo pregovore koje oni (Srbija) tek počinju”, rekao je ambasador Crne Gore u EU Bojan Šarkić, kako prenosi ovaj portal, dodajući da crnogorskim zvaničnicima smeta čak i to što je, u redosledu pominjanja favorita, Srbija na prvom mestu. Verovatno se misli i na to da Srbija ima Kosovo o vratu i Rusiju na leđima (ili iza leđa, zavisno od ugla gledanja), kao najveće političke prepreke za napredak u evrointegracijama.

Crnobrnja ističe da struja u EU, koja je protiv proširenja, zagovara strategiju od pre petnaestak godina – „veliki prasak” iz 2004, kada je u EU primljeno 10 zemalja. „Mislim da će se ipak odlučiti za regatu – kad razvijemo sva jedra da prođemo kroz cilj. To ipak ne znači da će tako i biti”, oprezan je Crnobrnja, koji navodi da se za strategiju „paketa” zalaže dobar broj bivših komunističkih zemalja, koje se pribojavaju da će izgubiti neku vrstu povlašćenog položaja u EU koji su imali kao „neprilagođeni, iz komunizma”, u slučaju da im se sad priključe neki još neprilagođeniji. Bez obzira na to što neki od njih zvanično strasno podržavaju evropsku perspektivu zapadnog Balkana, treba imati u vidu šta su njihovi pravi interesi. A ako se ima u vidu i islamofobija, onda se broj zemalja koje naginju odlaganju proširenja (što u suštini znači opredeljivanje za princip „paketa”) povećava.

Odlaganje bi, opet, i toga su mnogi u EU svesni, moglo da ima posledice po region zapadnog Balkana, na kome se sa dosta teškoća održavala „evropska vatra” od kada je Žan-Klod Junker rekao da u mandatu njegove Evropske komisije neće biti proširenja. To je bilo na njenom početku, 2014. godine, a onda je region ovog septembra nekako živnuo, pošto je Junker pomalo neočekivano najavio da bi Srbija i Crna Gora mogle u članstvo EU do 2025. godine. Prvi put je tako jasno naveden neki datum u našim evrointegracijama. Možda je od uticaja bio i zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „meta” više ne bude u magli, to jest da se da određeni datum za ulazak u EU, ali sigurno je da su na novi pogled na zapadni Balkan uticali i migrantska kriza, bregzit, buđenje separatističkih pokreta u Evropi, prodor na Balkan drugih sila, pre svega Rusije, ali i Turske i Kine.

Situacija se preokrenula za samo godinu dana. Uz podsećanje da nijedna država nije podnela zahtev i postala članica za manje od pet godina (Finska drži rekord), a da je za države članice bivšeg Varšavskog pakta i SFRJ taj proces u proseku trajao od 10 do 15 godina, „Politiko” je u decembru prošle godine pisao da je zlatno doba proširenja EU prošlost, a da su šanse za članstvo Srbije 80 odsto – ali ne pre 2027. godine. Prema tadašnjem pisanju ovog lista, prvi kandidat za članstvo mogla bi da bude Albanija – 2025. godine.

Na pitanje može li nova EK (ovoj ističe mandat u oktobru 2019. godine) opet da promeni priču, bez obzira na novu strategiju, Crnobrnja kaže da može – ali minimalno. Podseća da je ipak sva vlast u vezi sa ovim pitanjima u Evropskom savetu, koji čine jedan predsednik i šefovi vlada država članica EU. Dakle, držati se Merkelove i Makrona.

„Prolazno vreme” u procesu pristupanja

Albanija

April 2010 – Predala odgovore na Upitnik EK

Jun 2014 – Dobila status kandidata

Novembar 2016 – EK predlaže početak pregovora

Bosna i Hercegovina

Februar 2016 – BiH podnela zahtev za članstvo u EU

Decembar 2016 – BiH dobila Upitnik EK, na koji još nije odgovorila

Crna Gora

Decembar 2010 – Dobila status kandidata

Jun 2012 – Pokretanje pregovora o pristupanju EU

Decembar 2017 – Otvorena dva nova poglavlja, što čini ukupno 30 otvorenih poglavlja u pregovorima Crne Gore s EU, a tri su privremeno zatvorena

Makedonija

2005 – Dobila status kandidata

2017 – Evropski savet još nije doneo odluku o pokretanju pristupnih pregovora. Grčka je blokira zbog spora oko imena

Srbija

Mart 2012 – Dobila status kandidata

Decembar 2015 – Otvorena prva dva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja

Decembar 2017 – Otvorena dva nova poglavlja, što čini ukupno 12 otvorenih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU. Dva su privremeno zatvorena

Turska

1999 – Dobila status kandidata

2005 – Odluka o početku pregovora o pristupanju

2015 – Šefovi država ili vlada EU održali su sastanak s Turskom i dogovorili revitalizaciju turskog procesa pristupanja EU

2016 – Otvoreno jedno poglavlje, što čini ukupno 16 otvorenih, od kojih je jedno privremeno zatvoreno

Kosovo*

2016 – Počela primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju