Европски пут између регате и пакета

Како је у петак речено агенцији Бета у дипломатским изворима у Бриселу, поред српске премијерке Ане Брнабић, на вечеру код Могеринијеве позвани су и премијери Албаније, БиХ, Црне Горе, Косова и Македоније. Они ће сигурно имати шта да кажу о том документу, али прилично је очигледно да кандидатима који су даље одмакли на путу ка ЕУ одговара да Балкан иде у више брзина, док они на зачељу шансу за брже чланство виде ако буду третирани у блоку са успешнијим комшијама.

Постоји, наводно, и модел 2+2+2, по којем прву групу за пријем чине Србија и Црна Гора, другу Македонија и Албанија, а трећу БиХ и делимично признато Косово. Потпредседница Клуба заступника Прогресивног савеза социјалиста и демократа у Европском парламенту Тања Фајон, у изјави за ТВ1, које су пренеле сарајевске „Вијести”, међутим, каже да је њој познато да се спомињу два сценарија. „Један према коме би свака држава на основу властитих резултата напредовала, тзв. регата приступ, и други према којем би се државе западног Балкана истовремено придружиле ЕУ”, рекла је она прошле недеље.

Председник Европског покрета у Србији Михаило Црнобрња уверен је да, када се говори о пакету за пријем у ЕУ, мисли се и на Турску. Због тога, никако не би требало пристајати на ту опцију. „Уплитање Турске у пакет одговара онима који не желе проширење у овом моменту. У ЕУ има таквих, и они ту идеју маскирају тиме што кажу: ’Нећемо једног по једног, шта значи примити земљу од 660.000 становника?’ Мисле, наравно, на Црну Гору која је најдаље одмакла на европском путу”, објашњава Црнобрња.

Према наводима бриселског портала „Политико”, управо због своје тренутне позиције, Црној Гори не одговара да је стављају у исти кош са Србијом. „Ми смо у процесу много дуже и скоро завршавамо преговоре које они (Србија) тек почињу”, рекао је амбасадор Црне Горе у ЕУ Бојан Шаркић, како преноси овај портал, додајући да црногорским званичницима смета чак и то што је, у редоследу помињања фаворита, Србија на првом месту. Вероватно се мисли и на то да Србија има Косово о врату и Русију на леђима (или иза леђа, зависно од угла гледања), као највеће политичке препреке за напредак у евроинтеграцијама.

Црнобрња истиче да струја у ЕУ, која је против проширења, заговара стратегију од пре петнаестак година – „велики прасак” из 2004, када је у ЕУ примљено 10 земаља. „Мислим да ће се ипак одлучити за регату – кад развијемо сва једра да прођемо кроз циљ. То ипак не значи да ће тако и бити”, опрезан је Црнобрња, који наводи да се за стратегију „пакета” залаже добар број бивших комунистичких земаља, које се прибојавају да ће изгубити неку врсту повлашћеног положаја у ЕУ који су имали као „неприлагођени, из комунизма”, у случају да им се сад прикључе неки још неприлагођенији. Без обзира на то што неки од њих званично страсно подржавају европску перспективу западног Балкана, треба имати у виду шта су њихови прави интереси. А ако се има у виду и исламофобија, онда се број земаља које нагињу одлагању проширења (што у суштини значи опредељивање за принцип „пакета”) повећава.

Одлагање би, опет, и тога су многи у ЕУ свесни, могло да има последице по регион западног Балкана, на коме се са доста тешкоћа одржавала „европска ватра” од када је Жан-Клод Јункер рекао да у мандату његове Европске комисије неће бити проширења. То је било на њеном почетку, 2014. године, а онда је регион овог септембра некако живнуо, пошто је Јункер помало неочекивано најавио да би Србија и Црна Гора могле у чланство ЕУ до 2025. године. Први пут је тако јасно наведен неки датум у нашим евроинтеграцијама. Можда је од утицаја био и захтев председника Србије Александра Вучића да „мета” више не буде у магли, то јест да се да одређени датум за улазак у ЕУ, али сигурно је да су на нови поглед на западни Балкан утицали и мигрантска криза, брегзит, буђење сепаратистичких покрета у Европи, продор на Балкан других сила, пре свега Русије, али и Турске и Кине.

Ситуација се преокренула за само годину дана. Уз подсећање да ниједна држава није поднела захтев и постала чланица за мање од пет година (Финска држи рекорд), а да је за државе чланице бившег Варшавског пакта и СФРЈ тај процес у просеку трајао од 10 до 15 година, „Политико” је у децембру прошле године писао да је златно доба проширења ЕУ прошлост, а да су шансе за чланство Србије 80 одсто – али не пре 2027. године. Према тадашњем писању овог листа, први кандидат за чланство могла би да буде Албанија – 2025. године.

На питање може ли нова ЕК (овој истиче мандат у октобру 2019. године) опет да промени причу, без обзира на нову стратегију, Црнобрња каже да може – али минимално. Подсећа да је ипак сва власт у вези са овим питањима у Европском савету, који чине један председник и шефови влада држава чланица ЕУ. Дакле, држати се Меркелове и Макрона.

„Пролазно време” у процесу приступања

Албанија

Април 2010 – Предала одговоре на Упитник ЕК

Јун 2014 – Добила статус кандидата

Новембар 2016 – ЕК предлаже почетак преговора

Босна и Херцеговина

Фебруар 2016 – БиХ поднела захтев за чланство у ЕУ

Децембар 2016 – БиХ добила Упитник ЕК, на који још није одговорила

Црна Гора

Децембар 2010 – Добила статус кандидата

Јун 2012 – Покретање преговора о приступању ЕУ

Децембар 2017 – Отворена два нова поглавља, што чини укупно 30 отворених поглавља у преговорима Црне Горе с ЕУ, а три су привремено затворена

Македонија

2005 – Добила статус кандидата

2017 – Европски савет још није донео одлуку о покретању приступних преговора. Грчка је блокира због спора око имена

Србија

Март 2012 – Добила статус кандидата

Децембар 2015 – Отворена прва два од укупно 35 преговарачких поглавља

Децембар 2017 – Отворена два нова поглавља, што чини укупно 12 отворених поглавља у преговорима Србије са ЕУ. Два су привремено затворена

Турска

1999 – Добила статус кандидата

2005 – Одлука о почетку преговора о приступању

2015 – Шефови држава или влада ЕУ одржали су састанак с Турском и договорили ревитализацију турског процеса приступања ЕУ

2016 – Отворено једно поглавље, што чини укупно 16 отворених, од којих је једно привремено затворено

Косово*

2016 – Почела примена Споразума о стабилизацији и придруживању