„Molitva” je kriva za sve

Spot za evrovizijsku pobedničku pesmu bio je moja ulaznica za veliki svet koreografije. Zapravo, ova pesma mi je otvorila vrata, a kvalitet je moja ulaznica i jedina karta na koju igram i koja mi obezbeđuje trajanje, priča koreograf Milan Gromilić Sa suprugom i kćerkama Foto Jelena Jovanov Milan Gromilić Foto Miloš Lužanin U igračke vode Milan Gromilić uplovio je sasvim slučajno. Jednog dana, sada već davne 1999. godine, kada je Beograd živeo život uprkos svakodnevnom bombardovanju, krenuo je sa drugom koji je završio baletsku školu na audiciju za Teatar T. Da mu čuva strah. Drug je audiciju uspešno prošao ali je prošao i ... Milan! I to zahvaljujući iskusnom oku Radomira Vučića, prvaka Narodnog pozorišta, koji je zapazio momka bez jednog dana baletske škole.

– Prva predstava u kojoj sam nastupio bila je „Violinista na krovu” i to u Teatru T. Kada sam sa drugom išao na audiciju ni sanjao nisam da će mi to biti matična kuća. Nakon što sam uradio prvu premijeru i to u predstavi „Lutka sa naslovne starne” otišao sam u Višu grafičku školu i povukao dokumenta. Pronašao sam ljubav. Ljubav prema igri. Tada nisam ni sanjao da će moj igrački i koreografski život izgledati ovako kako danas izgleda – priča Milan Gromilić koji je upravo završio snimanje svog dela priče u šou-programu „Luda noć”.

Njegov profesionalni život smešten je između koreografskih numera za film, pozorište, televiziju i korporativne žurke. Tokom 18 godina rada i dokazivanja usledili su angažmani i na domaćoj i međunarodnoj sceni.

Ona ozbiljna koreografska priča počela je, zapravo, pre deset godina kada ga je pozvao reditelj Mane Šijan i ponudio mu da nastupi u spotu Marije Šerifović za evrovizijsku pesmu „Molitva”.

– Video me je na sceni u predstavi „Čikago” i došao je sa ponudom. Bila mi je čast i zadovoljstvo, kako tad tako i sad, da ostavim trag iza sebe. Bilo je jako izazovno. Radio sam i ranije ali nisu to bili angažmani te težine. I to jeste neki početak mog koreografskog rada koji je doživeo puni procvat nakon usavršavanja u Americi i zahvaljujući Četu Vokeru koji mi je „otvorio oči”. I posle tog spota sa Marijom uradio sam spot i koncert sa Severinom, stigao je poziv od Zdravka Čolića, počela je saradnja koja se nastavila do današnjih dana. Usledila je saradnja sa Brenom koja traje. Sa njom sam nedavno bio u Londonu. Pristizali su angažmani i za pozorište i film i TV. Ali, evrovizijska pobednica „Molitva” bila je moja ulaznica za veliki svet koreografije a kvalitet je jedina karta koja mi obezbeđuje trajanje, priča Milan koji je televizijskim gledaocima postao poznat od „Survajveru” na Kostariki.

– To je stvorilo medijsku sliku o meni. Od tada je dovoljno reći Milan Gromilić, koreograf i igrač i ništa više. Zbog čega sam se prijavio? Da osvojim nagradu kako bih imao para za učešće za stambeni kredit. Nisam pobedio ali sam kupio stan. Doduše, tek ove godine, smejući se priča solista Pozorišta na Terazijama.

Kaže i da mu učešće u tom surovom rijalitiju nije bilo mnogo teško.

– Nije tamo bilo lako, nije bilo hrane, nismo imali vodu... Ali, sve se svodi na to kako posmatraš problem. Pesimistički ili optimistički. Ja sam optimista. Kažu ljudi, teško je danas. Jeste, teško je. A kada pa nije bilo. Uvek imaš neki kamenčić u cipeli koji te žulja i tera na razmišljanje. Teško mi je bilo i što ostavljam porodicu ali mi je to i davalo snagu da izdržim ne bih li nam obezbedio krov nad glavom. I da ponovo dobijem poziv, sutra bih opet otišao – kaže Milan Gromilić.

Možda mu je optimizam kojim korača kroz život pomogao da se iskaže i na filmu. Jer su se neka vrata otvarala kada to nije očekivao.

– Poželeo sam da radim sa dobitnikom „Zlatne palme” i ta želja mi se ostvarila. Sa Emirom Kusturicom sam sarađivao na filmu „Na mlečnom putu” i to scene sa Slobodom Mićalović. Ali, radio sam i sa rumunskim izvršnim producentom Kristijanom Munćuom, trostrukim dobitnikom „Zlatne palme”. Zapravo, radio sam koreografiju za film „6/9 na Rihterovoj skali” ispod kojeg se kao reditelj potpisao Nae Karanfil. On je bio i scenarista i autor muzike. Tamo sam se slučajno našao. U Beogradu mi je prišao jedan čovek i predložio da ekipi filma pošaljem biografiju. Poslušao sam ga i ubrzo mi je stigao odgovor da po njihovom izboru muzike uradim koreografiju. Karanfil mi je poslao muziku za film. Već nakon 20 dana bio sam u Bukureštu i pravio audiciju za igrače. Insistirao sam da reditelj bude stalno na probama jer sam želeo da pogodim srž priče. Insistirao sam i da koreografiju uradim pre snimanja filma. Imali su sluha i poslušali me – priča Milan Gromilić i kaže kako je bio na premijeri te rumunske komedije koja je nedavno prikazana i na kanalu HBO.

Za ovaj film prvobitno je kao koreograf bio angažovan umetnik iz Londona, ali pošto je planirano da to bude rumunsko-srpska koprodukcija, autori filma su pozvali i Milana i dali mu šansu da i on pokaže šta ume. Taj koprodukcijski projekat se potom raspao ali je Gromilić iskoristio šansu i sada razmišlja kako da iduće godine u rumunskom pozorištu postavi mjuzikl. Pregovori su tek počeli...

U međuvremenu, ovaj koreograf koji se nekada samo amaterski bavio folklorom, sarađivao je sa Darkom Bajićem na filmu „Bićemo prvaci sveta” i predstavi „Klaustrofobična komedija” po tekstu Duška Kovačevića. Sa Kovačevićem je sarađivao i u predstavi „Hipnoza jedne ljubavi” a sa Jagošem Markovićem u „Maloj školi rokenrola”.

U narednoj godini očekuje projekte na domaćoj i na međunarodnoj sceni.

– Ono što je sigurno je novogodišnji koncert sa Zdravkom Čolićem u Sarajevu. Sa suprugom ću ući u 2018 igrajući na sceni!