Diskriminacija na osnovu starosti

– To­kom dvo­go­di­šnje re­a­li­za­ci­je pro­je­ka­ta po­stig­nu­ti su broj­ni ci­lje­vi. Sta­ri­ji su uklju­če­ni u raz­li­či­te ak­tiv­no­sti ta­ko da se na sta­re­nje ne gle­da sa­mo kao na pro­blem, već kao na iza­zov raz­vo­ja dru­štva. Dru­gi cilj pro­jek­ta je pro­me­na sli­ke o sta­re­nju i sta­ro­sti: part­ne­ri na­sto­je da za­jed­nič­ki go­vo­re o sta­ri­ji­ma kao he­te­ro­ge­noj gru­pi ko­ja do­pri­no­si raz­vo­ju dru­štva i me­đu­ge­ne­ra­cij­skoj so­li­dar­no­sti, ali i da kroz vo­lon­ter­ske i pro­fe­si­o­nal­ne ak­tiv­no­sti po­mog­nu onim sta­ri­jim že­na­ma i mu­škar­ci­ma ko­ji su ne­moć­ni i u sta­nju po­tre­be – po­ru­či­la je Ve­sna Mi­le­no­vić, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Cr­ve­nog kr­sta Sr­bi­je, do­da­ju­ći da pro­je­kat „Ini­ci­ja­ti­va za so­ci­jal­no uklju­či­va­nje sta­ri­jih oso­ba” ima još je­dan va­žan seg­ment, a to su ta­ko­zva­ni mi­kro­gran­to­vi kroz ko­je je do­seg­nu­to 60 or­ga­ni­za­ci­ja ci­vil­nog dru­štva u re­gi­o­nu.

– U na­red­nih de­set me­se­ci te or­ga­ni­za­ci­je će raz­vi­ja­ti pro­gra­me na­me­nje­ne sta­ri­jim oso­ba­ma. Ti­me će se do­pri­ne­ti po­bolj­ša­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta sta­ri­jih u raz­li­či­tim sre­di­na­ma – na­ja­vi­la je Mi­le­no­vi­će­va. 

Na kon­fe­ren­ci­ji „So­ci­jal­na in­klu­zi­ja sta­ri­jih – fak­tor ri­zi­ka dru­štva” uče­stvo­va­la je i Bran­ki­ca Jan­ko­vić, po­ve­re­ni­ca za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti, ko­ja je go­vo­ri­la o in­di­ka­to­ri­ma dis­kri­mi­na­ci­je sta­ri­jih, pod­se­tiv­ši da je taj mo­del za­mi­šljen ta­ko da pru­ži kvan­ti­ta­tiv­nu me­ru iz­lo­že­no­sti gra­đa­na dis­kri­mi­na­ci­ji. 

Pod­se­ti­la je i na to da je u to­ku mi­nu­le go­di­ne na adre­su po­ve­re­ni­ka sti­glo 75 pri­tu­žbi zbog dis­kri­mi­na­ci­je na osno­vu sta­ro­sti, što či­ni 11,8 od­sto od ukup­nog bro­ja pod­ne­tih pri­tu­žbi. Na kon­fe­ren­ci­ji se mo­glo ču­ti i da je sta­ro­sna dob tre­ći osnov po bro­ju pod­ne­tih pri­tu­žbi u 2016.

– Sta­ri­ji spa­da­ju me­đu naj­če­šće dis­kri­mi­ni­sa­ne gru­pe u Sr­bi­ji, a glav­ni uzro­ci su ne­ga­tiv­na sli­ka, ste­re­o­ti­pi i pred­ra­su­de o nji­ma. Za­to smo iden­ti­fi­ko­va­li de­set do­me­na ži­vo­ta u ko­ji­ma se me­ri sta­nje u ostva­ri­va­nju rav­no­prav­no­sti. To su rad i za­po­šlja­va­nje, po­tom do­men obra­zo­va­nja i struč­nog ospo­so­blja­va­nja, so­ci­jal­na za­šti­ta, zdra­vlje, slo­bo­da i bez­bed­nost, pri­stup prav­di, uče­šće u za­jed­ni­ci, kul­tu­ra, me­di­ji i in­for­mi­sa­nje, uče­šće u po­li­tič­kom i jav­nom ži­vo­tu, i na kra­ju in­fra­struk­tu­ra – pod­se­ti­la je po­ve­re­ni­ca.

Ka­da je reč o dis­kri­mi­na­ci­ji sta­ri­jih u do­me­nu ra­da, naj­no­vi­ji po­da­ci po­ka­zu­ju da od za­po­sle­nih iz­me­đu 65 i 74 go­di­ne čak 18,4 od­sto njih sma­tra da su zbog lič­nih ka­rak­te­ri­sti­ka ma­nje pla­će­ni.  

– Če­tvr­ti­na se iz­ja­sni­la da im je us­kra­će­na mo­guć­nost struč­nog usa­vr­ša­va­nja, a sa­mo 1,2 od­sto is­pi­ta­ni­ka iz­ve­šta­va da su u pro­te­kle dve go­di­ne bi­li na raz­go­vo­ru za po­sao. Da im je zbog ne­ke od lič­nih ka­rak­te­ri­sti­ka ote­žan ili one­mo­gu­ćen pri­stup zdrav­stve­nim usta­no­va­ma sma­tra 8,3 od­sto sta­ri­jih gra­đa­na. Kao naj­če­šći raz­lo­zi is­ti­ču se uz­rast i in­va­li­di­tet, a pro­ble­mi su naj­za­stu­plje­ni­ji kod sta­ri­jih od 75 go­di­na – ob­ja­sni­la je Jan­ko­vi­će­va. 

Is­tra­ži­va­nje je po­tvr­di­lo i da od gra­đa­na ko­ji su po­zi­va­li slu­žbu Hit­ne po­mo­ći, njih 19,2 od­sto je iz­ja­vi­lo da im se ta me­di­cin­ska slu­žba ni­je oda­zi­va­la u svim si­tu­a­ci­ja­ma. Pro­blem je što je upra­vo uz­rast i to u čak 80 od­sto slu­ča­je­va bio raz­log nji­ho­vog neo­da­zi­va­nja. 

U do­me­nu ži­vo­ta u za­jed­ni­ci is­pi­ta­ni­ci su is­ti­ca­li pro­ble­me u ko­ri­šće­nju uslu­ga po­šte (osam od­sto) i ban­ke (7,5 od­sto), jer šal­te­ri ni­su pri­la­go­đe­ni nji­ho­vim spo­sob­no­sti­ma. 

– Uslov za do­de­lu kre­di­ta u ban­ka­ma ni­je mo­glo da ostva­ri 12,8 od­sto is­pi­ta­ni­ka. U naj­ne­po­volj­ni­jem su po­lo­ža­ju bi­li sta­ri­ji od 85 go­di­na ko­ji se na ovoj pro­blem ža­le u 62,5 slu­ča­je­va – na­bra­ja Jan­ko­vi­će­va.

Pomoć u kući omiljena usluga socijalne zaštite 

Sta­nje u ostva­ri­va­nju rav­no­prav­no­sti me­ri­lo se i u obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te, a po­da­ci po­ve­re­ni­ka po­tvr­đu­ju i da ove uslu­ge ko­ri­sti sve­ga de­vet od­sto sta­ri­jih. Naj­če­šće su to po­moć u ku­ći (62 od­sto), i klu­bo­vi za sta­ri­je (32 od­sto). U obla­stu kul­tu­re, me­di­ja i in­for­mi­sa­nja, 7,1 od­sto is­pi­ta­ni­ka sma­tra da im je kul­tur­ni sa­dr­žaj ne­pri­stu­pa­čan ili ne­ra­zu­mljiv zbog ogra­ni­če­nja iza­zva­nih go­di­na­ma sta­ro­sti ili in­va­li­di­te­tom. 

– Bez­ma­lo po­lo­vi­na (47,7 od­sto) is­pi­ta­ni­ka ne­ma pri­stup in­ter­ne­tu, a 57,6 od­sto ni­je pri­su­stvo­va­lo ni­jed­nom kul­tur­nom do­ga­đa­ju du­že od po­la go­di­ne – na­ve­la je po­ve­re­ni­ca za za­šti­tu rav­no­prav­no­sti.