Haški tribunal svečano zatvoren

U Hagu je održana ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji će 31. decembra, posle 24 godine, zvanično prestati da postoji. Ceremonija, kojoj su prisustvovali mnogi zvaničnici, među kojima i holandski kralj Viljem-Aleksander, zvaničnici iz Srbije, kao i iz drugih bivših jugoslovenskih republika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine procesuirani pred tim sudom, počela je minutom ćutanja za sve žrtve.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres istakao je da velika arhivska građa, dokazni materijal i sudska dokumenta predstavljaju jedno od njegovih ključnih nasleđa i resurs za borbu protiv revizionizma i poricanja, javlja Tanjug. Ovi dokumenti, prema njegovim rečima, obezbediće da ne dođe do prekrajanja istorije. Prvi čovek UN je kazao i da je, zahvaljujući radu suda, odgovornost zaživela u kolektivnoj svesti ljudi, te da bez sudova za Jugoslaviju i Ruandu možda nikad ne bi došlo do osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda.

„U Srebrenici sam odao poštu žrtvama genocida. Taj genocid i dalje će progoniti našu kolektivnu svest. Cela međunarodna zajednica i UN su morale priznati deo odgovornosti za taj zločin”, rekao je Guteres. Svi, kako je dodao, moraju da prihvate neprocenjive istine, to je od suštinskog značaja za izgradnju bolje budućnosti, prenosi Radio slobodna Evropa.

Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus rekao je da je taj sud osnovan kao izraz zajedničke odlučnosti za borbu protiv nekažnjivosti te da je postao sinonim za telo sa univerzalnim standardima. „Osnovani smo kao privremeni ad hok tribunal, ne stalan, sa mandatom da donese pravdu, mir i sigurnost samo jednom regionu u svetu. Iako je naša svrha na početku bila ograničena, ostvarenja protekle 24 godine pokazuju nešto drugo”, rekao je on.

On je naveo da je tribunal svojim radom otvorio vrata nove ere u međunarodnoj krivičnoj pravdi. Glavni tužilac Serž Bramerc rekao je da se nasleđe Haškog tribunala, možda, može videti i iz kolektivne reakcije na zverske zločine. Kako je rekao, javnost sa pravom očekuje da oni koji su odgovorni za masovne zločine budu krivično gonjeni, a ne da se sa njima postupa kao sa odgovornim sagovornicima.

Bramerc je kazao da se Međunarodnom sudu mogu uputiti i kritike, koje se odnose na to da su neki predmeti trajali predugo, te da li su ispunjena očekivanja pogođenih zajednica. „Ovo sam više puta ponavljao, ali moram još jednom. Međunarodni sud je presuđivao krivici pojedinaca, a ne naroda. Ukoliko ima političke hrabrosti, naše presude mogu da uklone teret kolektivne krivice i pomognu zajednicama da prihvate da su u prošlosti počinjena mnogobrojna zlodela i da promovišu pomirenje”, istakao je Bramerc.

Prema njegovim rečima, evropske integracije zahtevaju odlučan raskid sa retorikom i stanjem duha iz prošlosti. „Politički lideri u regionu mogu evropske vrednosti primeniti u praksi tako što će pružiti stvarnu podršku sprovođenju pravde, a ne samo minimalnu podršku u cilju ispunjenja forme”, naveo je Bramerc.

Predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika tribunala, Teodor Meron je rekao, kako prenosi Beta, da je „pravda osnova za trajni mir”, a da je tribunal osnovan zbog „potrebe za pravdom i odgovornošću”, kao „pionir” međunarodne pravde. „Od slučaja do slučaja, tribunal je utvrđivao međunarodnu pravdu i demonstrirao da niko nije iznad nje”, rekao je sudija Meron. Tribunal, kako je rekao, ostavlja ponosno nasleđe, ali to nije kraj, jer važan posao još predstoji, zato što međunarodna pravda traži kontinuitet. Kao i tužilac Bramerc, Meron je posebno zahvalio predstavnicama udruženja Majke Srebrenice, što su uveličale svečanost. O dostignućima tribunala govorio je i ministar spoljnih poslova Holandije Holbert Zajkstra.

Mirjana Karanović čitala svedočenja žrtava

Svečanosti u Hagu prisustvovale su mnoge sadašnje i bivše sudije tribunala, javlja Beta, ali pozivu se nije odazvao nijedan od bivših tužilaca – ni Ričard Goldstoun, ni Luiz Arbur, ni Karla del Ponte. Među prisutnima je bio i komesar za proširenje EU Johanes Han, kao i ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, te srpska tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković. Beogradska glumica Mirjana Karanović je pročitala potresna svedočenja žrtava sa svih strana izrečena tokom suđenja pred tribunalom.Procesuiran 161 optuženi za 24 godine

Sud je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije, podseća Tanjug. Tribunal je sa radom prestao 30. novembra okončavši sve prvostepene postupke, a njegov rad je nastavio Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji će okončati sve preostale žalbene postupke.

Tokom više od 24 godine rada tribunal je procesuirao 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske. Preostale nedovršene predmete preuzeće Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosuđe.

Suzana Paunović u kosmetskoj Spomen-sobi

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović je povodom zatvaranja Haškog tribunala posetila Spomen-sobu „Kosmetske žrtve” u Palati Beograđanka i najavila zakon o zaštiti prava civilnih žrtava rata, prenosi Beta. Na tom skupu u Udruženju porodica kidnapovanih i nestalih s Kosova izraženo je nezadovoljstvo što Haški tribunal za 24 godine rada nije doneo pravdu za srpske žrtve. Paunovićeva je rekla da porodice žrtava treba da znaju da se glas o njihovim patnjama čuje i u UN i dodala da će poslednju reč o radu Haškog tribunala dati istorija.

Predsednik udruženja Simo Spasić je rekao: „Osuđujemo Haški tribunal na doživotnu robiju i proglašavamo ga krivim zbog nekažnjavanja zločina nad Srbima. Dodeljujemo mu crni karton, crni da crnji ne može biti”. U Spomen-sobi je 2.500 fotografija kidnapovanih i ubijenih Srba, Roma, Goranaca, Albanaca i drugih na Kosovu i Metohiji, i žrtava NATO bombardovanja 1999. godine.