Čuje se srpski od severa Amerike do juga Afrike

Zanimljivo je da je interesovanje za nastavu na srpskom u zemlji koja je više od 8.000 kilometara udaljena od nas je poraslo, pa su nedavno formirali i dve dodatne grupe đaka. Nova odeljenja poslednjih godina oformljena su i u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, a celokupan rad srpskih škola u dijaspori finansira Republika Srbija, budžetom od 150 miliona dinara godišnje.

I novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podržava ovu praksu, koja je dalje regulisana podzakonskim aktima, naglašava dr Milka Andrić iz Odseka za poslove osnovnog obrazovanja u Ministarstvu prosvete.

– Planiramo da proširimo nastavu i na ostale zemlje u Evropi i na drugim kontinentima, jer Republika Srbija ima 5.100.000 raseljenih građana u oko 100 zemalja sveta, a smatramo da su srpski jezik i pismo temelj kolektivnog identiteta Srba u dijaspori i regionu. Tome će doprineti novi sporazum o organizovanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu, potpisan između našeg i Ministarstva spoljnih poslova, koji jasnije određuje uloge oba ministarstva – ističe Andrićeva i dodaje da Švajcarska i Nemačka imaju najviše učenika u srpskim školama: 1.518, odnosno 1.212 đaka.

U ove dve zemlje upućeno je i najviše nastavnika iz Srbije da predaju đacima u dijaspori. U ovoj školskoj godini u devet evropskih zemalja i Južnoafričkoj Republici nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu drži 47 nastavnika, od kojih su 22 redovna, a 25 honorarni predavači. Andrićeva naglašava da su od 2009. do ove godine časovi na srpskom jeziku organizovani i u Kini, ali da u tekućoj godini, nažalost, nije bilo polaznika u srpskoj školi.

U srpskim školama đaci su podeljeni u tri grupe i pohađaju nastavu od prvog do osmog razreda, sa fondom od 105 do 114 časova godišnje za svaki od tri predmeta. Imaju đačku knjižicu i na kraju školovanja dobijaju uverenje o završenom posebnom programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu.

– U školskoj 2015/2016. godini Republika Srbija je u inostranstvu imala 3.988 učenika, a u 2016/2017. godini 4.150, što znači da se njihov broj, uprkos gašenju škole u Kini, povećava. Koliko đaka Srbija trenutno ima u inostranstvu znaćemo po završetku prvog polugodišta, na osnovu izveštaja nastavnika – ističe Andrićeva i objašnjava da je svako naše diplomatsko-konzularno predstavništvo obavezno da u saradnji sa predavačima dostavi godišnji izveštaj o radu srpskih škola u inostranstvu.

Izbor nastavnika

Ministarstvo prosvete najduže na četiri godine raspisuje konkurs za izbor nastavnika koji će predavati srpskoj deci u inostranstvu. To su profesori razredne nastave, srpskog jezika i književnosti i stranog jezika. Uslovi su da su već zaposleni u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji, od čega najmanje pet godina u osnovnim školama, da znaju strani jezik i da su se neprestano stručno usavršavali.

Izbor nastavnika obavlja stručna komisija, koju prilikom svakog konkursa rešenjem formira ministar, a čine je predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva spoljnih poslova, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ministar donosi odluku o upućivanju nastavnika u inostranstvo, na osnovu koje im se izdaju rešenja i sklapaju ugovori. U zemljama u koje nije moguće poslati nastavnike iz Srbije, ili ne postoji dovoljno đaka za pun fond časova, ministarstvo angažuje honorarne nastavnike, sa odgovarajućom stručnom spremom i mestom boravka u toj državi. Takođe se raspisuje konkurs i bira ih stručna komisija.

Da znaju ko su i šta imaju

Ciljevi zbog kojih se iz budžeta izdvaja novac za obrazovanje naše dece u dijaspori su

* učenje i negovanje srpskog pisma

* učenje srpskog jezika kao maternjeg jezika učenika

* proučavanje najvrednijih dela srpske književne i šire kulturne baštine

* uspostavljanje i stalno jačanje veza sa otadžbinom

* jačanje svesti o sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu