MMF odlazi, svi zadovoljni

Kada je naša zemlja pre tri godine dogovorila aranžman, manjak u državnoj kasi bio je među najvećima u Evropi (6,6 odsto), a ove godine budžet će biti u suficitu. U to vreme, nije bilo ekonomiste u Srbiji koji je očekivao ovako dobre rezultate, jer je aranžman predviđao teške mere: smanjenje plata i penzija, otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru i poskupljenje struje.

Međutim, srpska javnost nije odmah saznala šta su, u njihovo ime, kreatori ekonomske politike u Vašingtonu dogovorili. Na konferenciji za novinare, održanoj 21. novembra 2014. u vladi, saopštena je dobra vest (da je aranžman dogovoren), ali kada je došao red za novinarska pitanja, objašnjeno je da „zbog obaveza koje misija ima” govornici mogu da odgovore samo na unapred dostavljena pitanja. Prisutni novinari odmah su reagovali i glasno negodovali, insistirajući na odgovoru – koliko ljudi u javnom sektoru će ostati bez posla. U pres sali odjednom se podigla tolika larma, da su novinarski diktafoni snimili kako je guvernerka Jorgovanka Tabaković u jednom trenutku pitala tadašnju šeficu misije Zuzanu Murgasovu,: „Zuzana, are you afraid?” („Bojiš li se, Zuzana?”).

Detalji dogovora isplivavali su kasnije i to uglavnom u memorandumima koje je, posle svake odobrene revizije MMF javno objavljivao na svom sajtu. U jednom od njih, objavljenom u zimu 2015. godine saznali smo da će struja poskupeti 2015. i 2016, a ukoliko bude neophodno dodatno tarifno prilagođavanje uslediće i 2017. godine. Tako je i bilo. Tokom tri godine trajanja aranžmana struja je tri puta poskupela.

Ono što je dobro je da se smanjenje broja zaposlenih za 75.000 (koliko je na početku dogovoreno) ispostavilo kao ambiciozno. Do sada je iz javnog sektora otišlo tri puta manje ljudi nego što je to prvobitno fond od nas tražio.

Ovdašnja ekonomska javnost gotovo je nepodeljena kada je o rezultatima ovog aranžmana reč. Tako se vrlo često ističe da su najveći uspesi postignuti kada je reč o fiskalnoj politici, ali da je najmanje urađeno na reformi javnih preduzeća.

Džejms Ruf, šef misije MMF-a, istakao je nedavno u intervjuu za „Politiku”, da je preokret koji je Srbija napravila u javnim finansijama „impresivan”.

Ono što se, sada najčešće postavlja kao pitanje je zašto dobri makroekonomski rezultati nisu praćeni i rastom životnog standarda i kada će građani korist od reformi osetiti u sopstvenom novčaniku. Pokušavajući da ilustruje jaz između dobrih makroekonomskih rezultata i realnog života na neformalnom sastanku sa predstavnicima fonda jedna od prisutnih novinarki pitala je: „Govorimo li mi uopšte o istoj zemlji”.

Nezvanično, predstavnici MMF-a vrlo često su odgovarali kako nisu obožavaoci ove vlasti, već njihovih rezultata. Prilikom tih susreta, nisu krili da su fascinirani tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, baš kao što ni prethodna postava MMF-a nije mogla da sakrije da im Mirko Cvetković nije bio po volji. Oni koji dobro poznaju MMF za to imaju i jednostavno objašnjenje. Ono što Vučić obeća MMF-u, to i uradi. Cvetković je njihove zahteve morao prvo da pribeleži, zatim da pita Borisa Tadića, kako bi bivši predsednik obezbedio podršku koalicionih partnera da se dogovoreno i sprovede. Kakav je bio epilog takve saradnje videli smo u zimu 2012. godine kada se misija spakovala i prvim avionom odletela za Vašington.

Ipak, i tokom ovog aranžmana nije baš sve išlo glatko. Pre godinu dana prilikom razgovora o budžetu za 2017. godinu bile su najavljene veće povišice plata i penzija. Na sastanku sa misijom na tome je naročito insistirao tadašnji premijer Vučić.

„Ako je tako, mi onda idemo”, poručio je Ruf sa druge stane stola.

Pregovori ipak nisu bili prekinuti.