Nema krivolova ni u svom dvorištu

Mar­ko Tu­ca­kov ko­ji se go­di­na­ma ba­vi za­šti­tom pti­ca is­ti­če da u Po­kra­jin­skom za­vo­du za za­šti­tu pri­ro­de po­zdra­vlja­ju od­lu­ku su­da i skre­ću pa­žnju da sva­ko za­šti­će­no pod­ruč­je ima svo­je po­seb­ne me­re za­šti­te, te oni ko­ji ima­ju svo­je po­se­de, ili ra­de bi­lo ka­kve ra­do­ve unu­tar pod­ruč­ja, mo­ra­ju da te me­re zna­ju i po­štu­ju. 

Ova pre­su­da po­tvr­đu­je i ve­li­ki zna­čaj in­sti­tu­ci­je upra­vlja­ča, ko­ji mo­ra da vo­di ra­ču­na o to­me šta se de­ša­va unu­tar pro­sto­ra ko­jim upra­vlja i ko­li­ko su te ak­tiv­no­sti even­tu­al­no ugro­ža­va­ju­će. Ta­ko po­me­nu­ta pre­su­da do­pri­no­si ču­va­nju ve­li­ke dro­plje ko­ja je osnov­na vred­nost re­zer­va­ta na se­ve­ru Ba­na­ta. U nje­mu se osnov­na vred­nost ovog re­zer­va­ta – ve­li­ka dro­plja, kra­jem ma­ja če­sto na­la­zi i po­vre­me­no gne­zdi u par­ce­la­ma lu­cer­ke, gde se za­dr­ža­va­ju i osta­le stro­go za­šti­će­ne vr­ste pti­ca. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma, čak i ka­da su pri­vat­ne nji­ve u pi­ta­nju, ču­va­ri re­zer­va­ta pr­vo mo­ra­ju da pre­gle­da­ju nji­vu ko­ja se pla­ni­ra ko­si­ti, a tek na­kon to­ga mo­gu da za­klju­če da li je ko­še­nje mo­gu­će. Oso­ba ko­ja je u Sta­pa­ru ka­žnje­na zbog pre­kr­ša­ja Za­ko­na o za­šti­ti pri­ro­de po­čet­kom go­di­ne u svom dvo­ri­štu je u ka­vez sta­vi­la go­lu­ba kao ma­mac i ta­ko uhva­ti­la kop­ca, stro­go za­šti­će­nu pti­cu gra­blji­vi­cu. Istog da­na je ogla­si­la nje­nu pro­da­ju na po­pu­lar­nom in­ter­net ogla­sni­ku. Ta­ko je Sta­pa­rac na­pra­vio tri pre­kr­ša­ja: hva­ta­nje i dr­ža­nje stro­go za­šti­će­ne vr­ste di­vlje ži­vo­ti­nje; ko­ri­šće­nje ži­vo­ti­nje kao ma­mac i nu­đe­nje na pro­da­ju pa je ka­žnjen da pla­ti ka­znu od po 25.000, od­no­sno ukup­nom ka­znom od 75.000 di­na­ra.

– To je opo­me­na za sve one ko­ji po­ku­ša­va­ju da sa hva­ta­njem di­vljih pti­ca i nji­ho­vom pro­da­jom po­stig­nu bi­lo ka­kav efe­kat. Reč je o za­bra­nje­nim ak­tiv­no­sti­ma, a sve broj­ni­ji slu­ča­je­vi ka­žnja­va­nja pre­stup­ni­ka da­ju na­du da će se ove ak­tiv­no­sti sma­nji­ti. Pod­se­ća­mo da even­tu­al­na šte­ta ko­ju mo­gu da na­ne­su stro­go za­šti­će­ne vr­ste ne mo­že da bu­de krat­ko­roč­no re­ša­va­na na na­čin da se one hva­ta­ju i za­ro­blja­va­ju, ni­ti ubi­ja­ju. Za­ko­no­da­vac je, na­i­me, pred­vi­deo mo­guć­nost nov­ča­ne na­dok­na­de šte­te ko­ju uči­ne stro­go za­šti­će­ne vr­ste ži­vo­ti­nja, te je ta­kve slu­ča­je­ve po­treb­no što pre pri­ja­vi­ti nad­le­žnim or­ga­ni­ma – po­ru­ču­ju iz po­me­nu­tog za­vo­da. 

Po­u­čan je i slu­čaj jed­nog „lov­ca” iz Če­la­re­va ko­ga je Pre­kr­šaj­ni sud u Bač­koj Pa­lan­ci ka­znio sa 30.000 di­na­ra, zbog to­ga što je pu­tem dru­štve­ne mre­že „Fej­sbuk” i pre­ko ne­ko­li­ko in­ter­net ogla­sni­ka nu­dio na pro­da­ju pre­pa­ri­ra­nog or­la be­lo­re­pa­na. Reč je o stro­go za­šti­će­noj vr­sti u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, a za­kon iz­ri­či­to za­bra­nju­je dr­ža­nje, pro­da­ju ili ku­po­vi­nu ži­vih ili mr­tvih stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja iz slo­bod­ne pri­ro­de. U me­đu­vre­me­nu, ovaj pre­pa­rat nu­đen je na pro­da­ju i na Naj­lon pi­ja­ci u No­vom Sa­du, gde su ga za­te­kli ak­ti­vi­sti Dru­štva za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca Sr­bi­je, ko­ji su i pri­ja­vi­li slu­čaj Po­kra­jin­skoj in­spek­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne. Pre­su­da na­la­že i traj­no od­u­zi­ma­nje ovog pre­pa­ra­ta i ustu­pa­nje nad­le­žnom or­ga­nu.

Po­kra­jin­ski za­vod za za­šti­tu pri­ro­de upo­zo­ra­va, po­vo­dom ove pre­su­de, da se na so­ci­jal­nim mre­ža­ma i stra­ni­ca­ma na in­ter­ne­tu spe­ci­ja­li­zo­va­nim za ogla­ša­va­nje, če­sto nu­de na pro­da­ju je­din­ke stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja ko­je su uze­te iz pri­ro­de, pa čak i iz gne­zda ili le­ga­la, i dr­ža­ne u za­ro­blje­ni­štvu. Slič­no to­me, još uvek su če­sti po­ku­ša­ji pro­da­je pre­pa­ra­ta stro­go za­šti­će­nih ži­vo­ti­nja (ili de­lo­va nji­ho­vih le­še­va, ko­ji se ko­ri­ste u de­ko­ra­tiv­ne svr­he), te nji­ho­vog jav­nog iz­la­ga­nja.

– Sve ove ak­tiv­no­sti su za­bra­nje­ne Za­ko­nom o za­šti­ti pri­ro­de, po­ru­ču­ju za­šti­ta­ri i po­zi­va­ju sve lju­bi­te­lje pri­ro­de da u ži­vim di­vljim pti­ca­ma uži­va­ju u nji­ho­vom sta­ni­štu, po­se­ću­ju­ći na­ša za­šti­će­na pod­ruč­ja, te na na­čin ko­ji te pti­ce, ko­je su na­ša za­jed­nič­ka pri­rod­na ba­šti­na, ne­će ugro­ža­va­ti.